лòза

lòza

lòza (српски, ћир. ло̀за)[уреди]

Именица[уреди]

lòza, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. loza [1]
  2. lóza Избиште Вршац [1]
  3. loza [1]

Значења:

  1. Višegodišnja drvenasta biljka Vitis vinifera s karakterističnim bočnim granama u obliku puzavih stabljika, čiji je plod grožđe. [2] Платичево[1]
  2. Vitis silvestris. [1]
  3. Clematis vitalba. [3] [4] Врдник Вашица Моровић Врдник Бачинци Визић Черевић Сремски Карловци Бешеново Нови Карловци Пећинци Обреж Товаришево Гардиновци Орловат Дупљаја[1]
  4. Grožđe (kao biljka u celini) Vitis vinifera. [1]
  5. Isto. Бачинци Свилош Орловат[1]
  6. Reznica loze bez žila. [1]
  7. Isto. Вршац[1]
  8. Vitis silvestris. [1]
  9. Isto. [1]
  10. Divlja loza koja ne rađa. Суботица[1]
  11. Sadnica loze koja se nije primila. Суботица[1]
  12. Odgajena kalemljena loza. Сремски Карловци Суботица[1]
  13. Nekalemljena sadnica loze. Суботица[1]
  14. Nadzemna dugačka stabljika pasulja, graška, bundeve, lubenice i sl. [1]
  15. Porodično poreklo. [1]
  16. Posebna vrsta vezenog ukrasa na tkanini. [1]

Примери:

  1. Júče smo pŕskali lòzu već trȅći pȗt, a òpēt je nàpadu nèke gùsenice. [5] [3] [6] Јаша Томић Визић Дивош Сусек Свилош Бешеново Бешка Кленак Суботица Стапар Кула Бачко Градиште Ченеј Ђурђево Каћ Гардиновци Ђала Ново Милошево Тараш Елемир Итебеј Шурјан Бока Неузина Велико Средиште Деска [1]
  2. Kad je filoksera utamanila stare vinograde, onda svet počne da sadi diviju, amerikansku lozu. [7] Ченеј [1]
  3. A òvo je od lòzē, vìnove lòze. [8] Ђала Сомбор Бачки Брестовац Ковиљ [1]
  4. Ima trȋ náčina sáđēnja [vinograda]: gòla lòza, òžīljena lòza, tàkozvāni pȑpōljci i kàlemi. [9] Сремска Каменица Сремски Карловци [1]
  5. Na dìvlju kàle mi se pìtoma lòza. [4] [3] [10] Врдник Моровић Кукујевци Вашица Ердевик Бешеново Чортановци Јарак Карловчић Јаково Светозар Милетић Сивац Бођани Мошорин Елемир Томашевац Дупљаја [1]
  6. A ìmā ònē lòzē dì vljē. Лаћарак [1]
  7. Od dìvije lòze se prȁvi četvrti i pȇti ȍbruč. [11] [3] Ковиљ Суботица Товаришево Футог [1]
  8. Nazivi za stablo i lišće razlikuju se u zavisnosti od toga da li je biljka u zemlji ili je ubrana. Tako se leksemom lòza obeležava njen deo dok je u zemlji, a gràševina i gràškovina isti deo kad je biljka ubrana (tj. kad su ubrane mahune i stablo izvađeno iz zemlje). [12] [1]
  9. Jèdne gȍdine nàpali nèki cȓvi lòzu, jel šta je drȕgo njȗ ìzelo, al òstalo pasúlja za trȋ rúčka. [12] [13] Шурјан Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ђала Ново Милошево Тараш Зрењанин Јаша Томић Бока Неузина [1]
  10. Tȋ se bar nȇćeš žèniti s makar kòjom. Za tèbe se znȃ od kȁke si lòze pòniko. Јаша Томић Каћ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина [1]
  11. Čàršov je gòtov, još ću da mètem lòzu i za nȍv àstāl će da ìmaš lépo. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  12. Nèmōjte ga sȁd zvȁti, spȃva, nòćaske je dȅžuro da bȃci lòzu kad se òprāsi òna bȇla. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]


Синоними:

  1. lozica [1]
  2. loža [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 22.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  4. 4,0 4,1 Дејан Милорадов, Дендроними Фрушке горе (рукопис).
  5. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 4, 350.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125.
  7. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 349.
  8. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 81.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 294.
  11. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  12. 12,0 12,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.

Напомене[уреди]