konk
konk
Именица
[уреди]konk, ж
Облици:
Значења:
- Natkriven prostor duž kuće. [1]
- Zatvoreni trem duž kuće, obično zastakljen. [2] Јамена[1]
- Naknadno dozidan trem, hodnik duž spoljašnjeg zida kuće sa nadstrešnicom. [2] Ердевик[1]
- Isto. [1]
- Krov koji istovremeno prekriva i kuću i trem. [1]
- Zatvoren trem duž kuće, obično zastakljen. [2] Угриновци[1]
- Isto. [2] Чортановци[1]
Примери:
- Do sobe kujna, a do kujne štala, i obavezno konk. [1]
- Mnoge kuće su imale celom dužinom otvoren trem, „konk”, sa drvenim ili zidanim stubovima na koje se oslanja krov na toj strani. [3] Јарковац Платичево Ченеј [1]
- Tȏ je kȍnk. Sàmo ȍnda níje bílo tàko širòki kȍnkōva kad se pod tr̀skom grádilo. [2] Бачко Градиште Свилош Шуљам Сивац Дрљан Србобран Госпођинци Ђурђево Бегеч Ченеј Каћ Ковиљ Санад Мокрин Ново Милошево Меленци Житиште Јаша Томић Маргита Ботош Сакуле Сефкерин Добрица Црепаја Панчево Алибунар Омољица Долово Уљма Вршац Велико Средиште Ковин Делиблато Кајтасово Врачев Гај [1]
- Ìzūj se u kònku. Равно Село [1]
- Ìmala jȃ lȕka cȓna, pa tȗ ȕvek mȅtem ù tāj mȏj kȍnk, pa sèdīm, pa trȇbim (De — Bč Bg Tu Ču G Žb Đu; Sn NB Me It O F J Iz CC; I. [4] [5] [1]
- Úđi u gànak da ne pòkisnēš. Бачинци [1]
- Tȁta je bȉo u konćȇd i prȁvio je nȍve pȇndžere na gának. [6] Ченеј [1]
- Òtvoren gȁng pa na stȕbove. [2] Србобран Чортановци [1]
- Pored niza prostorija čitavom dužinom kuće prostirao se otvoreni hodnik koji se nazivao gong. [2] Кикинда Черевић Шатринци Сента Стапар Кула Лалић Руменка Ковиљ Мокрин Башаид Итебеј Банатски Двор Арадац [1]
- Pod strejom je dugačak gonk, u njemu se porodica okupljala za stolom u toplije dane, a zimi se smeštala po sobama. [2] [7] Сомбор Нештин Сремска Митровица Хртковци Платичево Обреж Буковац Стари Бановци Бајша Стапар Кула Турија Бачко Градиште Деспотово Товаришево Ђурђево Бачка Паланка Нови Сад Ковиљ Гардиновци Мокрин Кикинда Српска Црња Меленци Конак Перлез Панчево [1]
- U gonku su bili drveni stubovi i prozor lebrnjak. Турија [1]
- Ȁjd sȁd izáđi u àvliju, iz gȍnka pa u àvliju. Кула Равно Село [1]
- Kong je bio natkriven ulaz postavljen na četiri drvena stuba međusobno povezana drvenim daskama, na nivou od oko 1 m visine. Daske su činile ogradu konga. Pod konga bio je od cigala. Панчево [1]
- Bočna, južna strana kuće, sa koje se ulazilo u kuhinju [...] oivičena je širokim hodnikom (kongom) i vrlo lepim zidanim stubovima, nosačima krovne konstrukcije. Kong je uvek bio molovan, prepun cveća i tri lebrnja pendžera sa šalukatrama, a pod je bio flasterisan specijalnom šestougaonom duplopresovanom ciglom. Бачки Брестовац [1]
- Jȃ ìmam vìsoki gȍng. [2] Кула [1]
- Od náboja kȕća je bíla i tr̀ščara sa klòpavim gònkom: dògrāđen, pȍsle dògrāđen. [2] Кула Сомбор [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 320, 364.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 301, 452.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.