конк

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

конк

конк (српски, lat. konk)[уреди]

Именица[уреди]

конк, ж

Облици:

  1. ка̀нка, ганка, ко̏нка, га̀нга, га̀нка [1]

Значења:

  1. Наткривен простор дуж куће. [1]
  2. Затворени трем дуж куће, обично застакљен. [2] Јамена[1]
  3. Накнадно дозидан трем, ходник дуж спољашњег зида куће са надстрешницом. [2] Ердевик[1]
  4. Исто. [1]
  5. Кров који истовремено прекрива и кућу и трем. [1]
  6. Затворен трем дуж куће, обично застакљен. [2] Угриновци[1]
  7. Исто. [2] Чортановци[1]

Примери:

  1. До собе кујна, а до кујне штала, и обавезно конк. [1]
  2. Многе куће су имале целом дужином отворен трем, „конк”, са дрвеним или зиданим стубовима на које се ослања кров на тој страни. [3] Јарковац Платичево Ченеј [1]
  3. То̑ је ко̏нк. Са̀мо о̏нда ни́је би́ло та̀ко широ̀ки ко̏нко̄ва кад се под тр̀ском гра́дило. [2] Бачко Градиште Свилош Шуљам Сивац Дрљан Србобран Госпођинци Ђурђево Бегеч Ченеј Каћ Ковиљ Санад Мокрин Ново Милошево Меленци Житиште Јаша Томић Маргита Ботош Сакуле Сефкерин Добрица Црепаја Панчево Алибунар Омољица Долово Уљма Вршац Велико Средиште Ковин Делиблато Кајтасово Врачев Гај [1]
  4. Ѝзӯј се у ко̀нку. Равно Село [1]
  5. Ѝмала ја̑ лу̏ка цр̑на, па ту̑ у̏век ме̏тем у̀ та̄ј мо̑ј ко̏нк, па сѐдӣм, па тре̑бим (Де — Бч Бг Ту Чу Г Жб Ђу; Сн НБ Ме Ит О Ф Ј Из ЦЦ; И. [4] [5] [1]
  6. У́ђи у га̀нак да не по̀кисне̄ш. Бачинци [1]
  7. Та̏та је би̏о у конће̑д и пра̏вио је но̏ве пе̑нџере на га́нак. [6] Ченеј [1]
  8. О̀творен га̏нг па на сту̏бове. [2] Србобран Чортановци [1]
  9. Поред низа просторија читавом дужином куће простирао се отворени ходник који се називао гонг. [2] Кикинда Черевић Шатринци Сента Стапар Кула Лалић Руменка Ковиљ Мокрин Башаид Итебеј Банатски Двор Арадац [1]
  10. Под стрејом је дугачак гонк, у њему се породица окупљала за столом у топлије дане, а зими се смештала по собама. [2] [7] Сомбор Нештин Сремска Митровица Хртковци Платичево Обреж Буковац Стари Бановци Бајша Стапар Кула Турија Бачко Градиште Деспотово Товаришево Ђурђево Бачка Паланка Нови Сад Ковиљ Гардиновци Мокрин Кикинда Српска Црња Меленци Конак Перлез Панчево [1]
  11. У гонку су били дрвени стубови и прозор лебрњак. Турија [1]
  12. А̏јд са̏д иза́ђи у а̀влију, из го̏нка па у а̀влију. Кула Равно Село [1]
  13. Конг је био наткривен улаз постављен на четири дрвена стуба међусобно повезана дрвеним даскама, на нивоу од око 1 м висине. Даске су чиниле ограду конга. Под конга био је од цигала. Панчево [1]
  14. Бочна, јужна страна куће, са које се улазило у кухињу [...] оивичена је широким ходником (конгом) и врло лепим зиданим стубовима, носачима кровне конструкције. Конг је увек био молован, препун цвећа и три лебрња пенџера са шалукатрама, а под је био фластерисан специјалном шестоугаоном дуплопресованом циглом. Бачки Брестовац [1]
  15. Ја̑ ѝмам вѝсоки го̏нг. [2] Кула [1]
  16. Од на́боја ку̏ћа је би́ла и тр̀шчара са кло̀павим го̀нком: до̀гра̄ђен, по̏сле до̀гра̄ђен. [2] Кула Сомбор [1]


Синоними:

  1. гонак [1]



Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 2,9 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79, 320, 364.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 26, 301, 452.
  6. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  7. Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 188.

Напомене[уреди]