gromila

gromila

gromila (српски, ћир. громила)[уреди]

Именица[уреди]

gromila, ж

Облици:

  1. grȍmila Темишвар [1], гро̀мила [2]
  2. gròmila [2]

Значења:

  1. Jedinstvena, zbijena masa. [2]

Примери:

  1. Báci tȃj kukùruz tȁmo na gròmilu. Пачир [2]
  2. Kàmēnji stòju na gròmilu. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Српска Црња Моровић Вишњићево Суботица Мартонош Мол Сивац Каћ Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Елемир Деска Сенпетер Ченеј [2]
  3. A prid òvaj snȇg kòkōške ùšle u kòšaru pa se skȕpile u gròmilu. [9] Мартонош [2]# Кад је вру́ћа про́ја, онда у гро̀милу сто̀ји, а кад се о̀ла̄ди, о̀на са́ме мр̏ве. [10] Нови Бечеј [2]# Ко̑ вас је и ску̏пио на гро̀мили, бо̑г вас де̏чији, да се ханцу̀рате и да пра̏вите не̏ред; а̏јд ку̏ћи сви̏. Јаша Томић [2]
  4. Ȏn osràmoćen, siròma, došo je nȁtrag u gròmilu. [8] Ченеј Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [2]


Синоними:

  1. gomila [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 399.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 173, 174, 178, 399.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 298, 301, 359, 535, 536.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 214.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 335.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 159.
  8. 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 216.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 132.

Напомене[уреди]