dávati

dávati

dávati (српски, ћир. да́вати)[уреди]

Глагол[уреди]

dávati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.безл.


Облици:

  1. davati [1]
  2. izvedenim, zameniti, davati, imenice, pomoć, imenicom, od, kao, takve, može se, dopunom, glagolom, čast [1]
  3. davati, dádem/dȃm [1]
  4. izvedenim, zameniti, davati, imenice, od, kao, takve, može se, dopunom, glagolom, dozvolu, om, imenic [1]
  5. subjektom, logičkim, dativu, davati, [[]] [1]

Значења:

  1. Neposredno uručivati; pružati. [1]
  2. Darivati, poklanjati. [1]
  3. Određivati. [1]
  4. Donositi, imati (kao plod). [1]
  5. Prikazivati, izvoditi. [1]
  6. Dopuštati, dozvoljavati. [1]
  7. Častiti. [1]
  8. Pomagati. [1]
  9. Neposredno uručiti; pružiti. [1]
  10. Preneti što svoje na drugoga, staviti na raspolaganje; darovati, pokloniti. [1]
  11. Dopustiti, dozvoliti. [1]
  12. Pristati, saglasiti se. [1]
  13. Udati; saglasiti se s nečijom udajom. [1]
  14. Pružiti nekome mogućnost (poslati ga) da se školuje. [1]
  15. Proizvesti. [1]
  16. Platiti. [1]
  17. Dozvoliti. [1]
  18. Odrediti. [1]
  19. Predati se, popustiti. [1]
  20. Doći u neko raspoloženje, stanje i sl. [1]

Примери:

  1. Kad dȏđe zíma, mȋ ȏvce rȃnimo tùlajom, i kad ima sȇna, i sȇna im dájemo. [2] [3] [4] Кумане Суботица Стапар Србобран Нови Кнежевац Шурјан Павлиш Сефкерин Јасеново Крашово [1]
  2. A Švába je dávo baš dȍsta šèćera, dávo je pȅt kȋla po glávi mȅsečno. Мокрин [1]# О̏нда уда̀вача да̑ри те̑ го̏сте: ко̀шуље да́је — се̏дам-о̏сам; све̏крови ко̀шуљу сашивѐну (рука́ви ду̏гачки па са̏ зла̄том — то̑ све̏крови сна̑) — то̑ је ја̏бука (та̀ко се о̏нда зва́ло). [2] [3] [5] Ново Милошево Бачинци Лаћарак Суботица Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Ново Милошево Башаид Итебеј Меленци Житиште Зрењанин Арадац Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Ченеј [1]# Кад је после ру́чка, о̏ндак се пре́зент да̑ва, презенти́рају. Бешка [1]# Е̏, по̏сле и кад се де́те ро̏ди, ку̑м и ку́ма но̏се на венча́ње, о̀ни да́једу и и̏ме дѐтету. Кула [1]# Ѝмали смо са̀мо седамдѐсет кома́да ра̑ни ви̏ша̄ња, од ко̀је̄ је сва̏ка да́вала про́сечно по три́десет ки̑ла ви̏ша̄ња. [2] Србобран [1]# Прид о̀тим смо Ђи́ду да́вали са вр̏ло до̀брим у̏спе̄хом. [2] Мартонош [1]# А после кад си остарио до старости дубоке, од клупе се није могло даље, нису давале ноге. [1]# О̑н је би̏о као ле̑чник и пе̏снӣк. Ни́је ѝшао да ле̑чи, ал је по̏мо̄ћ да́вао ко̀ме је тре̏бало ну̏жно. [2] Сремска Каменица [1]# Чопораши изнесу тога дана [за Ђурђевдан] на салаш јела и пића и часте своје чобане или како то у Калуђерову веле, „праве част” или „дају част овчарима”. [6] Калуђерово [1]# До̀шло де́те ѝ школе и пла̏че: „Да̑ј ми, ма̏ма, но̏ва̄ца да се во̑зам на афто́бус.” И ма̏ма ѝзва̄ди две̑ ба̑нке иж џѐпа и да́де дѐтету да ћу́ти. [2] [7] [3] [5] [8] [4] Зрењанин Лаћарак Черевић Рума Бешка Голубинци Шимановци Војка Мартонош Пачир Сомбор Стапар Ченеј Госпођинци Бачка Паланка Бегеч Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Меленци Итебеј Међа Житиште Зрењанин Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Павлиш Сефкерин Јасеново Чип Сенпетер Крашово [1]# Ве̏ћ смо би́ли зва̑ти да нам да́ду о̀пе̄т неки са̀ла̄ш. [2] Србобран [1]
  3. Sȕtridān donèsu i zàfālu što sam im dȁo prȕsluk i dùgmeta. [2] [5] Ново Милошево Дероње Нови Сад Фаркаждин Павлиш Црепаја Јасеново Крушчица Банатска Паланка [1]
  4. Pa jèdnōm sȋnu dála mòjē zèmljē šȇs jȕtāra, pa drȕgom sȋnu šȇs jȕtāra mòjē zèmljē. Бачинци [1]# А ја̑ кад сам ви̏дила да о̀ни нѐ дају да у̀стане са сто̀лице, ја̑ сам се о̏дма обнѐсвесла и ка̑жем њи̏ма: „Шта̏ ћете сас мо̀јим си̑ном?”. [2] [5] Кумане Српски Крстур Кикинда Ново Милошево Башаид Меленци Итебеј Међа Томашевац Перлез Фаркаждин Сефкерин Јасеново [1]
  5. Moj òtac, ȍn níje dȁvo da déte ìde po šòru. Бечеј [1]# Ако се заволе̑ду , закѝбицуједу, бегѐнише̄ду, а ро̀дитељи не да́ду, о̏нда се де̏си и да по̀бегне дѐво̄јка. Кула [1]# Е̏то, ја̑ сам до̀шла за де̏ду, по̀бегла сам, ни́су ме да́ли за њѐга. Бешка [1]
  6. Ako ȍće da se udáje, ȍćedu rodȉtelji da dádu, ȍndag dȏđu na gȍvor. [2] [9] Банатска Паланка Параге Томашевац Избиште [1]# Да́ли су и на̀ школе. [2] [9] [3] [5] Итебеј Платичево Параге Ченеј Ново Милошево Јасеново [1]
  7. Bȁba, òna se ȕdala za drȕgog. I prevède ćérke tȁmo, a Báću dȃ u Beógrad da ùči trgòvinu. Бешка [1]# Ако и̏ма бо̏љу ра́ну [крава], о̀на ви̏ше мле́ка да̑. [2] Мартонош [1]# О̀вӣм ћемо да̏ти, манда је ску̏пљи. [5] Итебеј [1]# И о̏нд до̑ђе до̏ктор и пригле́ди га, и да̑ до̏зволу за са̏рану  ; ˜ на/у за́јам ‘позајмити' (НМ Ж)  ; ˜ помоћ ‘помоћи’. [3] Башаид [1]
  8. Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mòže da žívi. [2] Зрењанин [1]# Те̏ли су Д ра̀гани да да́ду то̏ име. Визић [1]# Ни́сам се да̏о мла́дима. Јаша Томић [1]# Кад му се да́ло да си̏гра. Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. dȁti [1]


Синоними:

  1. pridavati [1]
  2. podati [1]
  3. òdati [1]


Изрази:

  1. dȁti na dèsēto ("izdati zemlju za deseti deo prihoda"; "Ȏn je gȁzd"). Жабаљ Надаљ Чуруг Госпођинци Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  2. ne da se ni osoliti ("nikako ne pristaje, neće ni da čuje"). Ђурђево [1]
  3. dȁti se na rédove ("Lȇp mi je kukùruz, već se dȁo na rédove"). Госпођинци [1]
  4. dati nekome zort ("prepasti nekoga, uterati mu strah u kosti"). [1]
  5. dati ruku u vatru ("biti siguran u nešto"). Ново Милошево [1]
  6. dati kome nogu ("oterati, najuriti koga"). Вршац [1]
  7. dȃj bȍže ("pri izražavanju želje i nade"; "Dȃj bȍže dȍbar čȁs i lȇp sȁn!"). Павлиш [1]
  8. dati za pravo ("priznati tačnost nečijeg mišljenja, postupka i sl."). Ново Милошево [1]
  9. dati se na propast ("krenuti loćim, pogrešnim putem"). [1]
  10. daj šta daš ("bolje je primiti malo nego ništa"). Ново Милошево [1]
  11. dȁti perája ("formirati gornji deo klasa (o žitaricama)"). Госпођинци [1]
  12. nè daj bȍže ("pri otklanjanju neke neprijatne misli"). Ђала [1]
  13. dati iz svog džepa ("platiti svojim novcem"; "Òćeš da ti dȃm iz mȏg džèpa?"). Ђала [1]
  14. dati s rukama, tražiti s nogama ("imati problema oko naplate duga, teško povratiti pozajmljenu stvar"). Јасеново [1]
  15. dati bogu božije a caru carevo ("ispuniti obaveze prema svima"). Ново Милошево [1]
  16. obećaj pa udaj, venčaj pane daj ("kaže se kada devojčin otac ne ispuni obećanje u vezi s mirazom"; "Dogodi se da devojački otac obeća i nešto više od dukata samo da uda ćerku, ako je to retko povoljna prilika za nj"). [1]
  17. nè dati ni bȍgu tàmjana ("biti škrt"). Сомбор Футог [1]
  18. dȁti se ù đubre ("moralno propasti, postati zao i nepošten"). Суботица [1]
  19. ne bi dao za njega ni po lule duvana ("ne vredi ništa, bezvredno je"). Јасеново [1]
  20. dȁti nȁpole ("izdati zemlju za pola dela prihoda"; "Nȇma njègovo rȁdilo pa dáje nȁpole"). Чуруг Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  21. dȃj bȍže da bȕde pȕn tȍr òvaj ȍr ("neka bude sreća i blagostanje"). Лаћарак [1]
  22. dȁti glas ("glasati"). Вршац [1]
  23. dȁti se u brȉgu ("zabrinuti se"). Сомбор Вршац [1]
  24. dati ko da si prosio ("vrlo malo dati"). Ново Милошево [1]
  25. Bog dao , bog uzo ("kad umre dete ili mlađa osoba"). Ново Милошево [1]
  26. dȁti [1]
  27. dȁti se ù šipke ("Dòbro ti je žȉto, već se dálo ù šipke"). Мошорин Госпођинци Жабаљ [1]
  28. ne dati ni oko prsta ("ne dati ništa"; "Nìje mi brȁt dȁo ni oko pȑsta"). Ново Милошево [1]
  29. dȁti dȗšu đȁvolu ("učiniti veliki greh"; "Ako se neko namerno ubije, sahranjuje se na kraju groblja i crkvena zvona mu ne zvone, jer je „dao dušu đavolu”"). Остојићево Ново Милошево [1]
  30. bezl dušu dati ("biti veoma pogodan, prikladan"; "Ovaj lad za spavanje je dušu dalo"). Црвена Црква [1]
  31. dȁti se nà zlo ("inficirati se, zagnojiti se"; "Ȍkišālo se vréme, i ònā je rádila njèn pòso i ni"). Ново Милошево Ковиљ [1]
  32. ne dáje mléka tèle krȁvi već krȁva tèletu ("zna se ko je stariji"). Ново Милошево [1]
  33. kȁko bȏg dȃ ("ne zna se kako će biti"). Панчево [1]
  34. ne do bog nikom ("neka niko ne doživi to što se meni dogodilo"; "Tu straotu koju smo pretrpeli ja i mo ja Stana, ne do bog nikom"). Ченеј [1]
  35. Bog ti srećedao [1]
  36. dati u arendu ("arendirati, iznajmiti"; "Dȁo sam zȅmlju u àrēndu"). Жабаљ Надаљ Чуруг Госпођинци Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  37. dȁti nà treće ("izdati zemlju za treći deo prihoda"; "Òve sam gȍdine dávo nà treće, al dògodine néću"). Мошорин Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител [1]
  38. dávati gȍdinu ("činiti godišnji pomen za pokojnika"). Суботица [1]
  39. dȁti nà šēsto ("izdati zemlju za šesti deo prihoda"; "Rétko se dávalo nà šēsto, jel ònaj što ùzima ȉma slȁbu račùnicu"). Тител Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [1]
  40. dati ko da si prosio ("vrlo malo dati"). [1]
  41. ko te ne zna skupo bi te platio, ko te zna ni krajcar ne bi dao za tebe ("kad se neko pravi da je dobar a u stvari nije takav"). Јасеново [1]
  42. dati ko mišu u oko ("isto"). Ново Милошево [1]
  43. nè do ga bȏg nȉkōm! ("ne bi ga niko poželeo"). Србобран [1]
  44. davati na dramove ("davati pomalo, deo po deo"). [1]
  45. dati jabuku ("otkazati kumstvo"; "Dao mi kum jabuku"). [1]
  46. dati rukama, tražiti nogama ("teško povratiti pozajmljenu stvar"). Јасеново [1]
  47. dávati parástos ("isto (u crkvi)"; "Šȇs nȅdelja kad je bílo, ȍnda smo dávali u cȓkvi parástos"). Вршац [1]
  48. dati korpu ("odbiti ponudu za brak, ples i sl."; "Jȃ dòšo i nȕdim ìgru, a òna mi dála kórpu, a òve njȇne drúge pȍčele da mi se pr̀dāče"). Јаша Томић Ново Милошево Неузина Бока Шурјан Орловат [1]
  49. odbiti udvarača ili prosioca’ Ђурђево Ново Милошево [1]
  50. da ("omogućiti, omogućavati nekome da pohađa (višu, visoku) školu, (po)slati u školu, na školovanje"; "Starijeg su ostavili na imanju, a mlađeg su dali na škole pa je postao opštinski blagajnik"). Ченеј Ново Милошево [1]
  51. davati i šakom i kapom ("obilato, puno davati"). Ново Милошево [1]
  52. dȁti sȉse dètetu ("podojiti dete"). Ново Милошево [1]
  53. font-family: ' [1]
  54. dȁti rȗku ("pristati na udaju"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133, 184, 209, 225. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 108, 128. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 68. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 101, 225, 269. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ Мила Босић, Ђурђевдански обичаји и веровања Срба у Војводини. — Рад, 35, 1993, 161—176, стр. 163.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31, 32, 35, 124, 192.
  8. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  9. ↑ 9,0 9,1 Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 595. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dávati&oldid=410597”