Pređi na sadržaj

dávati

dávati

dávati (srpski, ćir. dávati)

[uredi]

Glagol

[uredi]

dávati, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: pren.bezl.


Oblici:

  1. davati [1]
  2. izvedenim, zameniti, davati, imenice, pomoć, imenicom, od, kao, takve, može se, dopunom, glagolom, čast [1]
  3. davati, dádem/dȃm [1]
  4. izvedenim, zameniti, davati, imenice, od, kao, takve, može se, dopunom, glagolom, dozvolu, om, imenic [1]
  5. subjektom, logičkim, dativu, davati, [[]] [1]

Značenja:

  1. Neposredno uručivati; pružati. [1]
  2. Darivati, poklanjati. [1]
  3. Određivati. [1]
  4. Donositi, imati (kao plod). [1]
  5. Prikazivati, izvoditi. [1]
  6. Dopuštati, dozvoljavati. [1]
  7. Častiti. [1]
  8. Pomagati. [1]
  9. Neposredno uručiti; pružiti. [1]
  10. Preneti što svoje na drugoga, staviti na raspolaganje; darovati, pokloniti. [1]
  11. Dopustiti, dozvoliti. [1]
  12. Pristati, saglasiti se. [1]
  13. Udati; saglasiti se s nečijom udajom. [1]
  14. Pružiti nekome mogućnost (poslati ga) da se školuje. [1]
  15. Proizvesti. [1]
  16. Platiti. [1]
  17. Dozvoliti. [1]
  18. Odrediti. [1]
  19. Predati se, popustiti. [1]
  20. Doći u neko raspoloženje, stanje i sl. [1]

Primeri:

  1. Kad dȏđe zíma, mȋ ȏvce rȃnimo tùlajom, i kad ima sȇna, i sȇna im dájemo. [2] [3] [4] Kumane Subotica Stapar Srbobran Novi Kneževac Šurjan Pavliš Sefkerin Jasenovo Krašovo [1]
  2. A Švába je dávo baš dȍsta šèćera, dávo je pȅt kȋla po glávi mȅsečno. Mokrin [1]# Ȍnda udàvača dȃri tȇ gȍste: kòšulje dáje — sȅdam-ȍsam; svȅkrovi kòšulju sašivѐnu (rukávi dȕgački pa sȁ zlātom — tȏ svȅkrovi snȃ) — tȏ je jȁbuka (tàko se ȍnda zválo). [2] [3] [5] Novo Miloševo Bačinci Laćarak Subotica Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Novo Miloševo Bašaid Itebej Melenci Žitište Zrenjanin Aradac Tomaševac Farkaždin Čenta Sefkerin Čenej [1]# Kad je posle rúčka, ȍndak se prézent dȃva, prezentíraju. Beška [1]# Ȅ, pȍsle i kad se déte rȍdi, kȗm i kúma nȍse na venčánje, òni dájedu i ȉme dѐtetu. Kula [1]# Ѝmali smo sàmo sedamdѐset komáda rȃni vȉšānja, od kòjē je svȁka dávala prósečno po trídeset kȋla vȉšānja. [2] Srbobran [1]# Prid òtim smo Đídu dávali sa vȑlo dòbrim ȕspēhom. [2] Martonoš [1]# A posle kad si ostario do starosti duboke, od klupe se nije moglo dalje, nisu davale noge. [1]# Ȏn je bȉo kao lȇčnik i pȅsnӣk. Níje ѝšao da lȇči, al je pȍmōć dávao kòme je trȅbalo nȕžno. [2] Sremska Kamenica [1]# Čoporaši iznesu toga dana [za Đurđevdan] na salaš jela i pića i časte svoje čobane ili kako to u Kaluđerovu vele, „prave čast” ili „daju čast ovčarima”. [6] Kaluđerovo [1]# Dòšlo déte ѝ škole i plȁče: „Dȃj mi, mȁma, nȍvāca da se vȏzam na aftóbus.” I mȁma ѝzvādi dvȇ bȃnke iž džѐpa i dáde dѐtetu da ćúti. [2] [7] [3] [5] [8] [4] Zrenjanin Laćarak Čerević Ruma Beška Golubinci Šimanovci Vojka Martonoš Pačir Sombor Stapar Čenej Gospođinci Bačka Palanka Begeč Srpski Krstur Novi Kneževac Mokrin Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Kumane Melenci Itebej Međa Žitište Zrenjanin Boka Tomaševac Perlez Farkaždin Čenta Pavliš Sefkerin Jasenovo Čip Senpeter Krašovo [1]# Vȅć smo bíli zvȃti da nam dádu òpēt neki sàlāš. [2] Srbobran [1]
  3. Sȕtridān donèsu i zàfālu što sam im dȁo prȕsluk i dùgmeta. [2] [5] Novo Miloševo Deronje Novi Sad Farkaždin Pavliš Crepaja Jasenovo Kruščica Banatska Palanka [1]
  4. Pa jèdnōm sȋnu dála mòjē zèmljē šȇs jȕtāra, pa drȕgom sȋnu šȇs jȕtāra mòjē zèmljē. Bačinci [1]# A jȃ kad sam vȉdila da òni nѐ daju da ùstane sa stòlice, jȃ sam se ȍdma obnѐsvesla i kȃžem njȉma: „Štȁ ćete sas mòjim sȋnom?”. [2] [5] Kumane Srpski Krstur Kikinda Novo Miloševo Bašaid Melenci Itebej Međa Tomaševac Perlez Farkaždin Sefkerin Jasenovo [1]
  5. Moj òtac, ȍn níje dȁvo da déte ìde po šòru. Bečej [1]# Ako se zavolȇdu , zakѝbicujedu, begѐnišēdu, a ròditelji ne dádu, ȍnda se dȅsi i da pòbegne dѐvōjka. Kula [1]# Ȅto, jȃ sam dòšla za dȅdu, pòbegla sam, nísu me dáli za njѐga. Beška [1]
  6. Ako ȍće da se udáje, ȍćedu rodȉtelji da dádu, ȍndag dȏđu na gȍvor. [2] [9] Banatska Palanka Parage Tomaševac Izbište [1]# Dáli su i nà škole. [2] [9] [3] [5] Itebej Platičevo Parage Čenej Novo Miloševo Jasenovo [1]
  7. Bȁba, òna se ȕdala za drȕgog. I prevède ćérke tȁmo, a Báću dȃ u Beógrad da ùči trgòvinu. Beška [1]# Ako ȉma bȍlju ránu [krava], òna vȉše mléka dȃ. [2] Martonoš [1]# Òvӣm ćemo dȁti, manda je skȕplji. [5] Itebej [1]# I ȍnd dȏđe dȍktor i priglédi ga, i dȃ dȍzvolu za sȁranu  ; ˜ na/u zájam ‘pozajmiti' (NM Ž)  ; ˜ pomoć ‘pomoći’. [3] Bašaid [1]
  8. Kad vȍleš da ȉmaš, mȏraš i da rȃniš, mȏraš da se stȁraš za žìvot, da glédiš da se marvínče izvède nà pūt, da mu dȃš pȍmoć da mòže da žívi. [2] Zrenjanin [1]# Tȅli su D ràgani da dádu tȍ ime. Vizić [1]# Nísam se dȁo mládima. Jaša Tomić [1]# Kad mu se dálo da sȉgra. Itebej [1]


Izvedene reči:

  1. dȁti [1]


Sinonimi:

  1. pridavati [1]
  2. podati [1]
  3. òdati [1]


Izrazi:

  1. dȁti na dèsēto ("izdati zemlju za deseti deo prihoda"; "Ȏn je gȁzd"). Žabalj Nadalj Čurug Gospođinci Kać Mošorin Kovilj Titel [1]
  2. ne da se ni osoliti ("nikako ne pristaje, neće ni da čuje"). Đurđevo [1]
  3. dȁti se na rédove ("Lȇp mi je kukùruz, već se dȁo na rédove"). Gospođinci [1]
  4. dati nekome zort ("prepasti nekoga, uterati mu strah u kosti"). [1]
  5. dati ruku u vatru ("biti siguran u nešto"). Novo Miloševo [1]
  6. dati kome nogu ("oterati, najuriti koga"). Vršac [1]
  7. dȃj bȍže ("pri izražavanju želje i nade"; "Dȃj bȍže dȍbar čȁs i lȇp sȁn!"). Pavliš [1]
  8. dati za pravo ("priznati tačnost nečijeg mišljenja, postupka i sl."). Novo Miloševo [1]
  9. dati se na propast ("krenuti loćim, pogrešnim putem"). [1]
  10. daj šta daš ("bolje je primiti malo nego ništa"). Novo Miloševo [1]
  11. dȁti perája ("formirati gornji deo klasa (o žitaricama)"). Gospođinci [1]
  12. nè daj bȍže ("pri otklanjanju neke neprijatne misli"). Đala [1]
  13. dati iz svog džepa ("platiti svojim novcem"; "Òćeš da ti dȃm iz mȏg džèpa?"). Đala [1]
  14. dati s rukama, tražiti s nogama ("imati problema oko naplate duga, teško povratiti pozajmljenu stvar"). Jasenovo [1]
  15. dati bogu božije a caru carevo ("ispuniti obaveze prema svima"). Novo Miloševo [1]
  16. obećaj pa udaj, venčaj pane daj ("kaže se kada devojčin otac ne ispuni obećanje u vezi s mirazom"; "Dogodi se da devojački otac obeća i nešto više od dukata samo da uda ćerku, ako je to retko povoljna prilika za nj"). [1]
  17. nè dati ni bȍgu tàmjana ("biti škrt"). Sombor Futog [1]
  18. dȁti se ù đubre ("moralno propasti, postati zao i nepošten"). Subotica [1]
  19. ne bi dao za njega ni po lule duvana ("ne vredi ništa, bezvredno je"). Jasenovo [1]
  20. dȁti nȁpole ("izdati zemlju za pola dela prihoda"; "Nȇma njègovo rȁdilo pa dáje nȁpole"). Čurug Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel [1]
  21. dȃj bȍže da bȕde pȕn tȍr òvaj ȍr ("neka bude sreća i blagostanje"). Laćarak [1]
  22. dȁti glas ("glasati"). Vršac [1]
  23. dȁti se u brȉgu ("zabrinuti se"). Sombor Vršac [1]
  24. dati ko da si prosio ("vrlo malo dati"). Novo Miloševo [1]
  25. Bog dao , bog uzo ("kad umre dete ili mlađa osoba"). Novo Miloševo [1]
  26. dȁti [1]
  27. dȁti se ù šipke ("Dòbro ti je žȉto, već se dálo ù šipke"). Mošorin Gospođinci Žabalj [1]
  28. ne dati ni oko prsta ("ne dati ništa"; "Nìje mi brȁt dȁo ni oko pȑsta"). Novo Miloševo [1]
  29. dȁti dȗšu đȁvolu ("učiniti veliki greh"; "Ako se neko namerno ubije, sahranjuje se na kraju groblja i crkvena zvona mu ne zvone, jer je „dao dušu đavolu”"). Ostojićevo Novo Miloševo [1]
  30. bezl dušu dati ("biti veoma pogodan, prikladan"; "Ovaj lad za spavanje je dušu dalo"). Crvena Crkva [1]
  31. dȁti se nà zlo ("inficirati se, zagnojiti se"; "Ȍkišālo se vréme, i ònā je rádila njèn pòso i ni"). Novo Miloševo Kovilj [1]
  32. ne dáje mléka tèle krȁvi već krȁva tèletu ("zna se ko je stariji"). Novo Miloševo [1]
  33. kȁko bȏg dȃ ("ne zna se kako će biti"). Pančevo [1]
  34. ne do bog nikom ("neka niko ne doživi to što se meni dogodilo"; "Tu straotu koju smo pretrpeli ja i mo ja Stana, ne do bog nikom"). Čenej [1]
  35. Bog ti srećedao [1]
  36. dati u arendu ("arendirati, iznajmiti"; "Dȁo sam zȅmlju u àrēndu"). Žabalj Nadalj Čurug Gospođinci Kać Mošorin Kovilj Titel [1]
  37. dȁti nà treće ("izdati zemlju za treći deo prihoda"; "Òve sam gȍdine dávo nà treće, al dògodine néću"). Mošorin Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Kovilj Titel [1]
  38. dávati gȍdinu ("činiti godišnji pomen za pokojnika"). Subotica [1]
  39. dȁti nà šēsto ("izdati zemlju za šesti deo prihoda"; "Rétko se dávalo nà šēsto, jel ònaj što ùzima ȉma slȁbu račùnicu"). Titel Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel [1]
  40. dati ko da si prosio ("vrlo malo dati"). [1]
  41. ko te ne zna skupo bi te platio, ko te zna ni krajcar ne bi dao za tebe ("kad se neko pravi da je dobar a u stvari nije takav"). Jasenovo [1]
  42. dati ko mišu u oko ("isto"). Novo Miloševo [1]
  43. nè do ga bȏg nȉkōm! ("ne bi ga niko poželeo"). Srbobran [1]
  44. davati na dramove ("davati pomalo, deo po deo"). [1]
  45. dati jabuku ("otkazati kumstvo"; "Dao mi kum jabuku"). [1]
  46. dati rukama, tražiti nogama ("teško povratiti pozajmljenu stvar"). Jasenovo [1]
  47. dávati parástos ("isto (u crkvi)"; "Šȇs nȅdelja kad je bílo, ȍnda smo dávali u cȓkvi parástos"). Vršac [1]
  48. dati korpu ("odbiti ponudu za brak, ples i sl."; "Jȃ dòšo i nȕdim ìgru, a òna mi dála kórpu, a òve njȇne drúge pȍčele da mi se pr̀dāče"). Jaša Tomić Novo Miloševo Neuzina Boka Šurjan Orlovat [1]
  49. odbiti udvarača ili prosioca’ Đurđevo Novo Miloševo [1]
  50. da ("omogućiti, omogućavati nekome da pohađa (višu, visoku) školu, (po)slati u školu, na školovanje"; "Starijeg su ostavili na imanju, a mlađeg su dali na škole pa je postao opštinski blagajnik"). Čenej Novo Miloševo [1]
  51. davati i šakom i kapom ("obilato, puno davati"). Novo Miloševo [1]
  52. dȁti sȉse dètetu ("podojiti dete"). Novo Miloševo [1]
  53. font-family: ' [1]
  54. dȁti rȗku ("pristati na udaju"). [1]

Reference

[uredi]
  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 1,109 1,110 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 133, 184, 209, 225. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 87, 108, 128. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  4. ↑ 4,0 4,1 Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 68. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 101, 225, 269. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  6. ↑ Mila Bosić, Đurđevdanski običaji i verovanja Srba u Vojvodini. — Rad, 35, 1993, 161—176, str. 163.
  7. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 31, 32, 35, 124, 192.
  8. ↑ Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 143.
  9. ↑ 9,0 9,1 Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga. — SDZb, knj. HHHVII, 1991, 553—620, str. 595. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Marija Špis, Fonološki opis govora Paraga.” je definisano više puta s različitim sadržajem

Napomene

[uredi]
Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=dávati&oldid=410597”