غَلِطَ
Изглед
Изговор:
Значења:
- погрешити
- преварити се у
Примери:
- .زَوْجي أَحْيانًا يَغْلَطُ إِسْمي
- Супруг ми понекад погреши име.
Синоними:
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
погрешити | يَغْلَطُ | غَلِطَ | 1. |
окривити за грешку | يُغَلِّطُ | غَلَّطَ | 2. |
навести да погреши | يُغَالِطُ | غَالَطَ | 3. |
навести да погреши | يُغْلِطُ | أَغْلَطَ | 4. |
погрешити | يَتَغَلَّطُ | تَغَلَّطَ | 5. |
настојати један другог обманути | يَتَغَالَطُ | تَغَالَطَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
окривљавати за грешку | يَسْتَغْلِطُ | إِسْتَغْلَطَ | 10. |
Супротне речи:
Изреке и пословице:
- .كُلُّ إِنْسانٍ يُمْكِنُ أَنْ يَغْلَطَ
- „Сваки човек може да погреши.” - латинска изрека
Асоцијације:
- إِمْتِحانٌ - испит
- سُؤالٌ - питање
Изведене речи:
- أُغْلوطَةٌ - заблуда, неправилност
- غالطٌ - који (по)греши, који се вара, који је у заблуди; погрешан, неправилан
- غَلَطٌ - грешка, неправилност
- غَلْطانٌ - који греши, који је у заблуди; погрешан, неправилан, крив
- غَلْطَةٌ - грешка
- غَلوطَةٌ - заблуда, неправилност
- مُغالَطَةٌ - довођење у заблуду, превара, обмана, неправилан закључак
- مِغْلاطٌ - који много греши, који се често вара
- مُغَلَّطٌ - погрешан, неправилан, крив
- مَغْلَطَةٌ - збуњујуће питање, неправилност
- مَغْلوطٌ فيهِ - погрешан, неисправан, крив, нетачан
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
[уреди]
|
|
Конјугација глагола غَلِطَ (ġaliṭa) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
غَالِطٌ (ḡāliṭun) (ġāliṭun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَغْلُوطٌ (maḡlūṭun) (maġlūṭun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | غَلِطْتُ (ḡaliṭtu) (ġaliṭtu) |
غَلِطْتَ (ḡaliṭta) (ġaliṭta) |
غَلِطَ (ġaliṭa) |
غَلِطْتُمَا (ḡaliṭtumā) (ġaliṭtumā) |
غَلِطَا (ḡaliṭā) (ġaliṭā) |
غَلِطْنَا (ḡaliṭnā) (ġaliṭnā) |
غَلِطْتُمْ (ḡaliṭtum) (ġaliṭtum) |
غَلِطُوا (ḡaliṭū) (ġaliṭū) | |||
f | غَلِطْتِ (ḡaliṭti) (ġaliṭti) |
غَلِطَتْ (ḡaliṭat) (ġaliṭat) |
غَلِطَتَا (ḡaliṭatā) (ġaliṭatā) |
غَلِطْتُنَّ (ḡaliṭtunna) (ġaliṭtunna) |
غَلِطْنَ (ḡaliṭna) (ġaliṭna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَغْلَطُ (ʾaḡlaṭu) (ʾaġlaṭu) |
تَغْلَطُ (taḡlaṭu) (taġlaṭu) |
يَغْلَطُ (yaḡlaṭu) (yaġlaṭu) |
تَغْلَطَانِ (taḡlaṭāni) (taġlaṭāni) |
يَغْلَطَانِ (yaḡlaṭāni) (yaġlaṭāni) |
نَغْلَطُ (naḡlaṭu) (naġlaṭu) |
تَغْلَطُونَ (taḡlaṭūna) (taġlaṭūna) |
يَغْلَطُونَ (yaḡlaṭūna) (yaġlaṭūna) | |||
f | تَغْلَطِينَ (taḡlaṭīna) (taġlaṭīna) |
تَغْلَطُ (taḡlaṭu) (taġlaṭu) |
تَغْلَطَانِ (taḡlaṭāni) (taġlaṭāni) |
تَغْلَطْنَ (taḡlaṭna) (taġlaṭna) |
يَغْلَطْنَ (yaḡlaṭna) (yaġlaṭna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَغْلَطَ (ʾaḡlaṭa) (ʾaġlaṭa) |
تَغْلَطَ (taḡlaṭa) (taġlaṭa) |
يَغْلَطَ (yaḡlaṭa) (yaġlaṭa) |
تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā) |
يَغْلَطَا (yaḡlaṭā) (yaġlaṭā) |
نَغْلَطَ (naḡlaṭa) (naġlaṭa) |
تَغْلَطُوا (taḡlaṭū) (taġlaṭū) |
يَغْلَطُوا (yaḡlaṭū) (yaġlaṭū) | |||
f | تَغْلَطِي (taḡlaṭī) (taġlaṭī) |
تَغْلَطَ (taḡlaṭa) (taġlaṭa) |
تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā) |
تَغْلَطْنَ (taḡlaṭna) (taġlaṭna) |
يَغْلَطْنَ (yaḡlaṭna) (yaġlaṭna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَغْلَطْ (ʾaḡlaṭ) (ʾaġlaṭ) |
تَغْلَطْ (taḡlaṭ) (taġlaṭ) |
يَغْلَطْ (yaḡlaṭ) (yaġlaṭ) |
تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā) |
يَغْلَطَا (yaḡlaṭā) (yaġlaṭā) |
نَغْلَطْ (naḡlaṭ) (naġlaṭ) |
تَغْلَطُوا (taḡlaṭū) (taġlaṭū) |
يَغْلَطُوا (yaḡlaṭū) (yaġlaṭū) | |||
f | تَغْلَطِي (taḡlaṭī) (taġlaṭī) |
تَغْلَطْ (taḡlaṭ) (taġlaṭ) |
تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā) |
تَغْلَطْنَ (taḡlaṭna) (taġlaṭna) |
يَغْلَطْنَ (yaḡlaṭna) (yaġlaṭna) | |||||||
императив الأمر |
m | اِغْلَطْ (iḡlaṭ) (iġlaṭ) |
اِغْلَطَا (iḡlaṭā) (iġlaṭā) |
اِغْلَطُوا (iḡlaṭū) (iġlaṭū) |
||||||||
f | اِغْلَطِي (iḡlaṭī) (iġlaṭī) |
اِغْلَطْنَ (iḡlaṭna) (iġlaṭna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | غُلِطْتُ (ḡuliṭtu) (ġuliṭtu) |
غُلِطْتَ (ḡuliṭta) (ġuliṭta) |
غُلِطَ (ġuliṭa) |
غُلِطْتُمَا (ḡuliṭtumā) (ġuliṭtumā) |
غُلِطَا (ḡuliṭā) (ġuliṭā) |
غُلِطْنَا (ḡuliṭnā) (ġuliṭnā) |
غُلِطْتُمْ (ḡuliṭtum) (ġuliṭtum) |
غُلِطُوا (ḡuliṭū) (ġuliṭū) | |||
f | غُلِطْتِ (ḡuliṭti) (ġuliṭti) |
غُلِطَتْ (ḡuliṭat) (ġuliṭat) |
غُلِطَتَا (ḡuliṭatā) (ġuliṭatā) |
غُلِطْتُنَّ (ḡuliṭtunna) (ġuliṭtunna) |
غُلِطْنَ (ḡuliṭna) (ġuliṭna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُغْلَطُ (ʾuḡlaṭu) (ʾuġlaṭu) |
تُغْلَطُ (tuḡlaṭu) (tuġlaṭu) |
يُغْلَطُ (yuḡlaṭu) (yuġlaṭu) |
تُغْلَطَانِ (tuḡlaṭāni) (tuġlaṭāni) |
يُغْلَطَانِ (yuḡlaṭāni) (yuġlaṭāni) |
نُغْلَطُ (nuḡlaṭu) (nuġlaṭu) |
تُغْلَطُونَ (tuḡlaṭūna) (tuġlaṭūna) |
يُغْلَطُونَ (yuḡlaṭūna) (yuġlaṭūna) | |||
f | تُغْلَطِينَ (tuḡlaṭīna) (tuġlaṭīna) |
تُغْلَطُ (tuḡlaṭu) (tuġlaṭu) |
تُغْلَطَانِ (tuḡlaṭāni) (tuġlaṭāni) |
تُغْلَطْنَ (tuḡlaṭna) (tuġlaṭna) |
يُغْلَطْنَ (yuḡlaṭna) (yuġlaṭna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُغْلَطَ (ʾuḡlaṭa) (ʾuġlaṭa) |
تُغْلَطَ (tuḡlaṭa) (tuġlaṭa) |
يُغْلَطَ (yuḡlaṭa) (yuġlaṭa) |
تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā) |
يُغْلَطَا (yuḡlaṭā) (yuġlaṭā) |
نُغْلَطَ (nuḡlaṭa) (nuġlaṭa) |
تُغْلَطُوا (tuḡlaṭū) (tuġlaṭū) |
يُغْلَطُوا (yuḡlaṭū) (yuġlaṭū) | |||
f | تُغْلَطِي (tuḡlaṭī) (tuġlaṭī) |
تُغْلَطَ (tuḡlaṭa) (tuġlaṭa) |
تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā) |
تُغْلَطْنَ (tuḡlaṭna) (tuġlaṭna) |
يُغْلَطْنَ (yuḡlaṭna) (yuġlaṭna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُغْلَطْ (ʾuḡlaṭ) (ʾuġlaṭ) |
تُغْلَطْ (tuḡlaṭ) (tuġlaṭ) |
يُغْلَطْ (yuḡlaṭ) (yuġlaṭ) |
تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā) |
يُغْلَطَا (yuḡlaṭā) (yuġlaṭā) |
نُغْلَطْ (nuḡlaṭ) (nuġlaṭ) |
تُغْلَطُوا (tuḡlaṭū) (tuġlaṭū) |
يُغْلَطُوا (yuḡlaṭū) (yuġlaṭū) | |||
f | تُغْلَطِي (tuḡlaṭī) (tuġlaṭī) |
تُغْلَطْ (tuḡlaṭ) (tuġlaṭ) |
تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā) |
تُغْلَطْنَ (tuḡlaṭna) (tuġlaṭna) |
يُغْلَطْنَ (yuḡlaṭna) (yuġlaṭna) |