غَلِطَ

Корен: غ ل ط*

Изговор:

DIN: ġaliṭa

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

погрешити
преварити се у

Примери:

.زَوْجي أَحْيانًا يَغْلَطُ إِسْمي

Супруг ми понекад погреши име.

Синоними:

خَطِئَ - погрешити, преварити се, бити у заблуди, лутати
أَخْطَأَ - погрешити, бити у заблуди, неправилно поступати
تَخَطَّأَ - (по)грешити, преварити се
زَلَّ - погрешити, оклизнути се, посрнути

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
погрешити	يَغْلَطُ	غَلِطَ	1.
окривити за грешку	يُغَلِّطُ	غَلَّطَ	2.
навести да погреши	يُغَالِطُ	غَالَطَ	3.
навести да погреши	يُغْلِطُ	أَغْلَطَ	4.
погрешити	يَتَغَلَّطُ	تَغَلَّطَ	5.
настојати један другог обманути	يَتَغَالَطُ	تَغَالَطَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
окривљавати за грешку	يَسْتَغْلِطُ	إِسْتَغْلَطَ	10.

Супротне речи:

حَقَّ - говорити (рећи) истину, сигурно знати, бити сигуран, уверити се у, бити тачан, бити истинит
أَحَقَّ - говорити (рећи) истину, тврдити да је истина

Изреке и пословице:

.كُلُّ إِنْسانٍ يُمْكِنُ أَنْ يَغْلَطَ

„Сваки човек може да погреши.” - латинска изрека

Асоцијације:

إِمْتِحانٌ - испит
سُؤالٌ - питање

Изведене речи:

أُغْلوطَةٌ - заблуда, неправилност
غالطٌ - који (по)греши, који се вара, који је у заблуди; погрешан, неправилан
غَلَطٌ - грешка, неправилност
غَلْطانٌ - који греши, који је у заблуди; погрешан, неправилан, крив
غَلْطَةٌ - грешка
غَلوطَةٌ - заблуда, неправилност
مُغالَطَةٌ - довођење у заблуду, превара, обмана, неправилан закључак
مِغْلاطٌ - који много греши, који се често вара
مُغَلَّطٌ - погрешан, неправилан, крив
مَغْلَطَةٌ - збуњујуће питање, неправилност
مَغْلوطٌ فيهِ - погрешан, неисправан, крив, нетачан

Сродни чланци са Википедије:

غَلِطَ

Преводи

Енглески: [1] mistake ☞^en

Италијански: [1] sbagliare ☞^it

Немачки: [1] err ☞^de

Шпански: [1] errar ☞^es

Француски: [1] se tromper ☞^fr

Фински: [1] tehdä virhe ☞^fi

Грчки: [1] κάνω λάθος ☞^el

Руски: [1] ошибаться ☞^ru

Португалски: [1] errar ☞^pt

Македонски: [1] згрешат ☞^mk

Српски: [1] погрешити ☞^sr

Мађарски: [1] téved ☞^hu

Бугарски: [1] заблуждава ☞^bg

Кинески: [1] 誤會 ☞^zh

Конјугација глагола غَلِطَ (ġaliṭa) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					غَالِطٌ (ḡāliṭun) (ġāliṭun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَغْلُوطٌ (maḡlūṭun) (maġlūṭun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غَلِطْتُ (ḡaliṭtu) (ġaliṭtu)	غَلِطْتَ (ḡaliṭta) (ġaliṭta)	غَلِطَ (ġaliṭa)	غَلِطْتُمَا (ḡaliṭtumā) (ġaliṭtumā)	غَلِطَا (ḡaliṭā) (ġaliṭā)	غَلِطْنَا (ḡaliṭnā) (ġaliṭnā)	غَلِطْتُمْ (ḡaliṭtum) (ġaliṭtum)	غَلِطُوا (ḡaliṭū) (ġaliṭū)
индикатив перфекта الماضي	f	غَلِطْتُ (ḡaliṭtu) (ġaliṭtu)	غَلِطْتِ (ḡaliṭti) (ġaliṭti)	غَلِطَتْ (ḡaliṭat) (ġaliṭat)	غَلِطْتُمَا (ḡaliṭtumā) (ġaliṭtumā)	غَلِطَتَا (ḡaliṭatā) (ġaliṭatā)	غَلِطْنَا (ḡaliṭnā) (ġaliṭnā)	غَلِطْتُنَّ (ḡaliṭtunna) (ġaliṭtunna)	غَلِطْنَ (ḡaliṭna) (ġaliṭna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَغْلَطُ (ʾaḡlaṭu) (ʾaġlaṭu)	تَغْلَطُ (taḡlaṭu) (taġlaṭu)	يَغْلَطُ (yaḡlaṭu) (yaġlaṭu)	تَغْلَطَانِ (taḡlaṭāni) (taġlaṭāni)	يَغْلَطَانِ (yaḡlaṭāni) (yaġlaṭāni)	نَغْلَطُ (naḡlaṭu) (naġlaṭu)	تَغْلَطُونَ (taḡlaṭūna) (taġlaṭūna)	يَغْلَطُونَ (yaḡlaṭūna) (yaġlaṭūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَغْلَطُ (ʾaḡlaṭu) (ʾaġlaṭu)	تَغْلَطِينَ (taḡlaṭīna) (taġlaṭīna)	تَغْلَطُ (taḡlaṭu) (taġlaṭu)	تَغْلَطَانِ (taḡlaṭāni) (taġlaṭāni)	تَغْلَطَانِ (taḡlaṭāni) (taġlaṭāni)	نَغْلَطُ (naḡlaṭu) (naġlaṭu)	تَغْلَطْنَ (taḡlaṭna) (taġlaṭna)	يَغْلَطْنَ (yaḡlaṭna) (yaġlaṭna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَغْلَطَ (ʾaḡlaṭa) (ʾaġlaṭa)	تَغْلَطَ (taḡlaṭa) (taġlaṭa)	يَغْلَطَ (yaḡlaṭa) (yaġlaṭa)	تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā)	يَغْلَطَا (yaḡlaṭā) (yaġlaṭā)	نَغْلَطَ (naḡlaṭa) (naġlaṭa)	تَغْلَطُوا (taḡlaṭū) (taġlaṭū)	يَغْلَطُوا (yaḡlaṭū) (yaġlaṭū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَغْلَطَ (ʾaḡlaṭa) (ʾaġlaṭa)	تَغْلَطِي (taḡlaṭī) (taġlaṭī)	تَغْلَطَ (taḡlaṭa) (taġlaṭa)	تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā)	تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā)	نَغْلَطَ (naḡlaṭa) (naġlaṭa)	تَغْلَطْنَ (taḡlaṭna) (taġlaṭna)	يَغْلَطْنَ (yaḡlaṭna) (yaġlaṭna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَغْلَطْ (ʾaḡlaṭ) (ʾaġlaṭ)	تَغْلَطْ (taḡlaṭ) (taġlaṭ)	يَغْلَطْ (yaḡlaṭ) (yaġlaṭ)	تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā)	يَغْلَطَا (yaḡlaṭā) (yaġlaṭā)	نَغْلَطْ (naḡlaṭ) (naġlaṭ)	تَغْلَطُوا (taḡlaṭū) (taġlaṭū)	يَغْلَطُوا (yaḡlaṭū) (yaġlaṭū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَغْلَطْ (ʾaḡlaṭ) (ʾaġlaṭ)	تَغْلَطِي (taḡlaṭī) (taġlaṭī)	تَغْلَطْ (taḡlaṭ) (taġlaṭ)	تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā)	تَغْلَطَا (taḡlaṭā) (taġlaṭā)	نَغْلَطْ (naḡlaṭ) (naġlaṭ)	تَغْلَطْنَ (taḡlaṭna) (taġlaṭna)	يَغْلَطْنَ (yaḡlaṭna) (yaġlaṭna)
императив الأمر	m		اِغْلَطْ (iḡlaṭ) (iġlaṭ)		اِغْلَطَا (iḡlaṭā) (iġlaṭā)			اِغْلَطُوا (iḡlaṭū) (iġlaṭū)
императив الأمر	f		اِغْلَطِي (iḡlaṭī) (iġlaṭī)		اِغْلَطَا (iḡlaṭā) (iġlaṭā)			اِغْلَطْنَ (iḡlaṭna) (iġlaṭna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	غُلِطْتُ (ḡuliṭtu) (ġuliṭtu)	غُلِطْتَ (ḡuliṭta) (ġuliṭta)	غُلِطَ (ġuliṭa)	غُلِطْتُمَا (ḡuliṭtumā) (ġuliṭtumā)	غُلِطَا (ḡuliṭā) (ġuliṭā)	غُلِطْنَا (ḡuliṭnā) (ġuliṭnā)	غُلِطْتُمْ (ḡuliṭtum) (ġuliṭtum)	غُلِطُوا (ḡuliṭū) (ġuliṭū)
индикатив перфекта الماضي	f	غُلِطْتُ (ḡuliṭtu) (ġuliṭtu)	غُلِطْتِ (ḡuliṭti) (ġuliṭti)	غُلِطَتْ (ḡuliṭat) (ġuliṭat)	غُلِطْتُمَا (ḡuliṭtumā) (ġuliṭtumā)	غُلِطَتَا (ḡuliṭatā) (ġuliṭatā)	غُلِطْنَا (ḡuliṭnā) (ġuliṭnā)	غُلِطْتُنَّ (ḡuliṭtunna) (ġuliṭtunna)	غُلِطْنَ (ḡuliṭna) (ġuliṭna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُغْلَطُ (ʾuḡlaṭu) (ʾuġlaṭu)	تُغْلَطُ (tuḡlaṭu) (tuġlaṭu)	يُغْلَطُ (yuḡlaṭu) (yuġlaṭu)	تُغْلَطَانِ (tuḡlaṭāni) (tuġlaṭāni)	يُغْلَطَانِ (yuḡlaṭāni) (yuġlaṭāni)	نُغْلَطُ (nuḡlaṭu) (nuġlaṭu)	تُغْلَطُونَ (tuḡlaṭūna) (tuġlaṭūna)	يُغْلَطُونَ (yuḡlaṭūna) (yuġlaṭūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُغْلَطُ (ʾuḡlaṭu) (ʾuġlaṭu)	تُغْلَطِينَ (tuḡlaṭīna) (tuġlaṭīna)	تُغْلَطُ (tuḡlaṭu) (tuġlaṭu)	تُغْلَطَانِ (tuḡlaṭāni) (tuġlaṭāni)	تُغْلَطَانِ (tuḡlaṭāni) (tuġlaṭāni)	نُغْلَطُ (nuḡlaṭu) (nuġlaṭu)	تُغْلَطْنَ (tuḡlaṭna) (tuġlaṭna)	يُغْلَطْنَ (yuḡlaṭna) (yuġlaṭna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُغْلَطَ (ʾuḡlaṭa) (ʾuġlaṭa)	تُغْلَطَ (tuḡlaṭa) (tuġlaṭa)	يُغْلَطَ (yuḡlaṭa) (yuġlaṭa)	تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā)	يُغْلَطَا (yuḡlaṭā) (yuġlaṭā)	نُغْلَطَ (nuḡlaṭa) (nuġlaṭa)	تُغْلَطُوا (tuḡlaṭū) (tuġlaṭū)	يُغْلَطُوا (yuḡlaṭū) (yuġlaṭū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُغْلَطَ (ʾuḡlaṭa) (ʾuġlaṭa)	تُغْلَطِي (tuḡlaṭī) (tuġlaṭī)	تُغْلَطَ (tuḡlaṭa) (tuġlaṭa)	تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā)	تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā)	نُغْلَطَ (nuḡlaṭa) (nuġlaṭa)	تُغْلَطْنَ (tuḡlaṭna) (tuġlaṭna)	يُغْلَطْنَ (yuḡlaṭna) (yuġlaṭna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُغْلَطْ (ʾuḡlaṭ) (ʾuġlaṭ)	تُغْلَطْ (tuḡlaṭ) (tuġlaṭ)	يُغْلَطْ (yuḡlaṭ) (yuġlaṭ)	تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā)	يُغْلَطَا (yuḡlaṭā) (yuġlaṭā)	نُغْلَطْ (nuḡlaṭ) (nuġlaṭ)	تُغْلَطُوا (tuḡlaṭū) (tuġlaṭū)	يُغْلَطُوا (yuḡlaṭū) (yuġlaṭū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُغْلَطْ (ʾuḡlaṭ) (ʾuġlaṭ)	تُغْلَطِي (tuḡlaṭī) (tuġlaṭī)	تُغْلَطْ (tuḡlaṭ) (tuġlaṭ)	تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā)	تُغْلَطَا (tuḡlaṭā) (tuġlaṭā)	نُغْلَطْ (nuḡlaṭ) (nuġlaṭ)	تُغْلَطْنَ (tuḡlaṭna) (tuġlaṭna)	يُغْلَطْنَ (yuḡlaṭna) (yuġlaṭna)

Референце