ضَعَفَ

Корен: ض ع ف*

Изговор:

DIN: ḍaʿafa

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

двоструко премашити
бити двапут виши (јачи)
подвостручити
удвојити
умножити

Примери:

.كَانَ هُوَ ضَعْفًا مِنِّي

Он је био два пута виши од мене.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
двоструко премашити, подвостручити	يَضْعَفُ	ضَعَفَ	1.
удвојити, подвостручити	يُضَعِّفُ	ضَعَّفَ	2.
подвостручити, умножити	يُضَاعِفُ	ضَاعَفَ	3.
ослабити, смршати	يُضْعِفُ	أَضْعَفَ	4.
сматрати слабим	يَتَضَعَّفُ	تَضَعَّفَ	5.
подвостручити се, умножити се	يَتَضَاعَفُ	تَضَاعَفَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
ослабити	يَسْتَضْعِفُ	إِسْتَضْعَفَ	10.

Синоними:

ثَنَّى - подвостручити
ضَاعَفَ - дуплирати, подвостручити
كَثَّرَ - умножити
أَزَادَ - умножити

Супротне речи:

قَلَّلَ - умањити
خَفَّضَ - умањити
قَصَّرَ - умањити
خَفَّفَ - умањити

Изреке и пословице:

.الزَّوَاجُ يَعْنِي أَنَّ الحُقُوقُ يَخْفَضُونَ وَالإِلْتِزَامَاتُ يَضْعَفُونَ

Оженити се значи преполовити права, а дуплирати обавезе.

Асоцијације:

تَوْأَمَانٌ - близанци
صُوَرَةٌ - дупликат

Изведене речи:

إِضْعَافٌ - ослабљивање, слабљење, умањивање
تَضَاعُفٌ - удвострученост, удвојеност, многострукост
تَضَاعِيفُ - набори, боре
تَضْعِيفٌ - удвојеност, редупликација, слабљење
ضَعْفٌ - слабост, слабоумност
ضَعَفٌ - слабост ,слабљење, немоћ, недостатак
ضُعْفٌ - слабост ,слабљење, немоћ, недостатак, грешка
ضَعْفَانُ - немоћан, слаб
ضَعْفَةٌ - малоумност, малодушност
ضَعِيفٌ - слаб, немоћан, болестан
مُسْتَضْعَفٌ - слаб, бедан, јадан, потлачен
مُضَاعَفٌ - двострук, удвојен, подвостручен
مُضَاعَفَةٌ - удвајање, подвостручење, погоршање, компликација
مُضَعَّفٌ - удвојен, подвостручен
مَضْعُوفٌ - ослабио, удвостручен, слабоуман, слеп

Сродни чланци са Википедије:

ضَعَفَ

Преводи

Енглески: [1] double ☞^en

Италијански: [1] doppio ☞^it

Немачки: [1] doppelt ☞^de

Шпански: [1] doble ☞^es

Француски: [1] doubler ☞^fr

Фински: [1] kaksoiskappale ☞^fi

Грчки: [1] διπλό ☞^el

Руски: [1] дублировать ☞^ru

Португалски: [1] duplicar ☞^pt

Македонски: [1] дупликат ☞^mk

Српски: [1] подвостручити ☞^sr

Мађарски: [1] másolat ☞^hu

Бугарски: [1] дубликат ☞^bg

Кинески: [1] 复制 ☞^zh

Конјугација глагола ضَعَفَ (ḍaʿafa) — Прва глаголска врста

актив الفعل المعلوم
глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل					ضَاعِفٌ (ḍāʿifun) (ḍāʿifun)
партицип пасивни اسم المفعول					مَضْعُوفٌ (maḍʿūfun) (maḍʿūfun)
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ضَعَفْتُ (ḍaʿaftu) (ḍaʿaftu)	ضَعَفْتَ (ḍaʿafta) (ḍaʿafta)	ضَعَفَ (ḍaʿafa)	ضَعَفْتُمَا (ḍaʿaftumā) (ḍaʿaftumā)	ضَعَفَا (ḍaʿafā) (ḍaʿafā)	ضَعَفْنَا (ḍaʿafnā) (ḍaʿafnā)	ضَعَفْتُمْ (ḍaʿaftum) (ḍaʿaftum)	ضَعَفُوا (ḍaʿafū) (ḍaʿafū)
индикатив перфекта الماضي	f	ضَعَفْتُ (ḍaʿaftu) (ḍaʿaftu)	ضَعَفْتِ (ḍaʿafti) (ḍaʿafti)	ضَعَفَتْ (ḍaʿafat) (ḍaʿafat)	ضَعَفْتُمَا (ḍaʿaftumā) (ḍaʿaftumā)	ضَعَفَتَا (ḍaʿafatā) (ḍaʿafatā)	ضَعَفْنَا (ḍaʿafnā) (ḍaʿafnā)	ضَعَفْتُنَّ (ḍaʿaftunna) (ḍaʿaftunna)	ضَعَفْنَ (ḍaʿafna) (ḍaʿafna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَضْعَفُ (ʾaḍʿafu) (ʾaḍʿafu)	تَضْعَفُ (taḍʿafu) (taḍʿafu)	يَضْعَفُ (yaḍʿafu) (yaḍʿafu)	تَضْعَفَانِ (taḍʿafāni) (taḍʿafāni)	يَضْعَفَانِ (yaḍʿafāni) (yaḍʿafāni)	نَضْعَفُ (naḍʿafu) (naḍʿafu)	تَضْعَفُونَ (taḍʿafūna) (taḍʿafūna)	يَضْعَفُونَ (yaḍʿafūna) (yaḍʿafūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أَضْعَفُ (ʾaḍʿafu) (ʾaḍʿafu)	تَضْعَفِينَ (taḍʿafīna) (taḍʿafīna)	تَضْعَفُ (taḍʿafu) (taḍʿafu)	تَضْعَفَانِ (taḍʿafāni) (taḍʿafāni)	تَضْعَفَانِ (taḍʿafāni) (taḍʿafāni)	نَضْعَفُ (naḍʿafu) (naḍʿafu)	تَضْعَفْنَ (taḍʿafna) (taḍʿafna)	يَضْعَفْنَ (yaḍʿafna) (yaḍʿafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَضْعَفَ (ʾaḍʿafa) (ʾaḍʿafa)	تَضْعَفَ (taḍʿafa) (taḍʿafa)	يَضْعَفَ (yaḍʿafa) (yaḍʿafa)	تَضْعَفَا (taḍʿafā) (taḍʿafā)	يَضْعَفَا (yaḍʿafā) (yaḍʿafā)	نَضْعَفَ (naḍʿafa) (naḍʿafa)	تَضْعَفُوا (taḍʿafū) (taḍʿafū)	يَضْعَفُوا (yaḍʿafū) (yaḍʿafū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أَضْعَفَ (ʾaḍʿafa) (ʾaḍʿafa)	تَضْعَفِي (taḍʿafī) (taḍʿafī)	تَضْعَفَ (taḍʿafa) (taḍʿafa)	تَضْعَفَا (taḍʿafā) (taḍʿafā)	تَضْعَفَا (taḍʿafā) (taḍʿafā)	نَضْعَفَ (naḍʿafa) (naḍʿafa)	تَضْعَفْنَ (taḍʿafna) (taḍʿafna)	يَضْعَفْنَ (yaḍʿafna) (yaḍʿafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَضْعَفْ (ʾaḍʿaf) (ʾaḍʿaf)	تَضْعَفْ (taḍʿaf) (taḍʿaf)	يَضْعَفْ (yaḍʿaf) (yaḍʿaf)	تَضْعَفَا (taḍʿafā) (taḍʿafā)	يَضْعَفَا (yaḍʿafā) (yaḍʿafā)	نَضْعَفْ (naḍʿaf) (naḍʿaf)	تَضْعَفُوا (taḍʿafū) (taḍʿafū)	يَضْعَفُوا (yaḍʿafū) (yaḍʿafū)
јусив المضارع المجزوم	f	أَضْعَفْ (ʾaḍʿaf) (ʾaḍʿaf)	تَضْعَفِي (taḍʿafī) (taḍʿafī)	تَضْعَفْ (taḍʿaf) (taḍʿaf)	تَضْعَفَا (taḍʿafā) (taḍʿafā)	تَضْعَفَا (taḍʿafā) (taḍʿafā)	نَضْعَفْ (naḍʿaf) (naḍʿaf)	تَضْعَفْنَ (taḍʿafna) (taḍʿafna)	يَضْعَفْنَ (yaḍʿafna) (yaḍʿafna)
императив الأمر	m		اِضْعَفْ (iḍʿaf) (iḍʿaf)		اِضْعَفَا (iḍʿafā) (iḍʿafā)			اِضْعَفُوا (iḍʿafū) (iḍʿafū)
императив الأمر	f		اِضْعَفِي (iḍʿafī) (iḍʿafī)		اِضْعَفَا (iḍʿafā) (iḍʿafā)			اِضْعَفْنَ (iḍʿafna) (iḍʿafna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد			двојина المثنى		множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	2. лице المخاطب	3. лице الغائب	1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ضُعِفْتُ (ḍuʿiftu) (ḍuʿiftu)	ضُعِفْتَ (ḍuʿifta) (ḍuʿifta)	ضُعِفَ (ḍuʿifa)	ضُعِفْتُمَا (ḍuʿiftumā) (ḍuʿiftumā)	ضُعِفَا (ḍuʿifā) (ḍuʿifā)	ضُعِفْنَا (ḍuʿifnā) (ḍuʿifnā)	ضُعِفْتُمْ (ḍuʿiftum) (ḍuʿiftum)	ضُعِفُوا (ḍuʿifū) (ḍuʿifū)
индикатив перфекта الماضي	f	ضُعِفْتُ (ḍuʿiftu) (ḍuʿiftu)	ضُعِفْتِ (ḍuʿifti) (ḍuʿifti)	ضُعِفَتْ (ḍuʿifat) (ḍuʿifat)	ضُعِفْتُمَا (ḍuʿiftumā) (ḍuʿiftumā)	ضُعِفَتَا (ḍuʿifatā) (ḍuʿifatā)	ضُعِفْنَا (ḍuʿifnā) (ḍuʿifnā)	ضُعِفْتُنَّ (ḍuʿiftunna) (ḍuʿiftunna)	ضُعِفْنَ (ḍuʿifna) (ḍuʿifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُضْعَفُ (ʾuḍʿafu) (ʾuḍʿafu)	تُضْعَفُ (tuḍʿafu) (tuḍʿafu)	يُضْعَفُ (yuḍʿafu) (yuḍʿafu)	تُضْعَفَانِ (tuḍʿafāni) (tuḍʿafāni)	يُضْعَفَانِ (yuḍʿafāni) (yuḍʿafāni)	نُضْعَفُ (nuḍʿafu) (nuḍʿafu)	تُضْعَفُونَ (tuḍʿafūna) (tuḍʿafūna)	يُضْعَفُونَ (yuḍʿafūna) (yuḍʿafūna)
индикатив имперфекта المضارع	f	أُضْعَفُ (ʾuḍʿafu) (ʾuḍʿafu)	تُضْعَفِينَ (tuḍʿafīna) (tuḍʿafīna)	تُضْعَفُ (tuḍʿafu) (tuḍʿafu)	تُضْعَفَانِ (tuḍʿafāni) (tuḍʿafāni)	تُضْعَفَانِ (tuḍʿafāni) (tuḍʿafāni)	نُضْعَفُ (nuḍʿafu) (nuḍʿafu)	تُضْعَفْنَ (tuḍʿafna) (tuḍʿafna)	يُضْعَفْنَ (yuḍʿafna) (yuḍʿafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُضْعَفَ (ʾuḍʿafa) (ʾuḍʿafa)	تُضْعَفَ (tuḍʿafa) (tuḍʿafa)	يُضْعَفَ (yuḍʿafa) (yuḍʿafa)	تُضْعَفَا (tuḍʿafā) (tuḍʿafā)	يُضْعَفَا (yuḍʿafā) (yuḍʿafā)	نُضْعَفَ (nuḍʿafa) (nuḍʿafa)	تُضْعَفُوا (tuḍʿafū) (tuḍʿafū)	يُضْعَفُوا (yuḍʿafū) (yuḍʿafū)
конјунктив المضارع المنصوب	f	أُضْعَفَ (ʾuḍʿafa) (ʾuḍʿafa)	تُضْعَفِي (tuḍʿafī) (tuḍʿafī)	تُضْعَفَ (tuḍʿafa) (tuḍʿafa)	تُضْعَفَا (tuḍʿafā) (tuḍʿafā)	تُضْعَفَا (tuḍʿafā) (tuḍʿafā)	نُضْعَفَ (nuḍʿafa) (nuḍʿafa)	تُضْعَفْنَ (tuḍʿafna) (tuḍʿafna)	يُضْعَفْنَ (yuḍʿafna) (yuḍʿafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُضْعَفْ (ʾuḍʿaf) (ʾuḍʿaf)	تُضْعَفْ (tuḍʿaf) (tuḍʿaf)	يُضْعَفْ (yuḍʿaf) (yuḍʿaf)	تُضْعَفَا (tuḍʿafā) (tuḍʿafā)	يُضْعَفَا (yuḍʿafā) (yuḍʿafā)	نُضْعَفْ (nuḍʿaf) (nuḍʿaf)	تُضْعَفُوا (tuḍʿafū) (tuḍʿafū)	يُضْعَفُوا (yuḍʿafū) (yuḍʿafū)
јусив المضارع المجزوم	f	أُضْعَفْ (ʾuḍʿaf) (ʾuḍʿaf)	تُضْعَفِي (tuḍʿafī) (tuḍʿafī)	تُضْعَفْ (tuḍʿaf) (tuḍʿaf)	تُضْعَفَا (tuḍʿafā) (tuḍʿafā)	تُضْعَفَا (tuḍʿafā) (tuḍʿafā)	نُضْعَفْ (nuḍʿaf) (nuḍʿaf)	تُضْعَفْنَ (tuḍʿafna) (tuḍʿafna)	يُضْعَفْنَ (yuḍʿafna) (yuḍʿafna)

Референце