رَبِحَ

Пољопривреда је врло уносан посао.

Корен: ر ب ح*

Изговор:

DIN: rabiḥa  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. бити уносан
2. донети добит
3. бити успешан
4. добити
5. профитирати

Примери:

.رَبِحَتْ فِي شَرِكَتِهَا كَثيرًا

Она је доста профитирала у својој фирми.

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити уносан	يَرْبَحُ	رَبِحَ	1.
омогућити зараду	يُرَبِّحُ	رَبَّحَ	2.
омогућити да заради на	يُرَابِحُ	رَابَحَ	3.
пружити прилику да заради	يُرْبِحُ	أَرْبَحَ	4.
збунити се	يَتَرَبَّحُ	تَرَبَّحَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
тражити добит	يَسْتَرَبِحُ	إِسْتَرَبَحَ	10.

Синоними:

• كَسَبَ - профитирати
• أَفَادَ - профитирати
• ارْتَفَعَ - успети
• صَعِدَ - успети
• عَلَا - успети

Супротне речи:

• فَشَلَ - бити неуспешан

Изреке и пословице:

.مَنْ يَجْرُؤُ هُوَ يَرْبَحُ

Ко рескира - профитира.

Асоцијације:

• نَجَاحٌ - успех
• نُقُودٌ - новац

Изведене речи:

• رَابِحٌ - уносан, користан; уживалац, корисник
• رَبَاحٌ - зарада, добит, профит
• رَبَحٌ - зарада, добитак
• رِبْحٌ - зарада, добит, профит, корист, камата
• رَبِيحٌ - уносан, пробитачан, користан, исплатив
• مَرْبَحٌ - добит, профит, корист
• مُرْبِحٌ - исплатив, рентабилан

Сродни чланци са Википедије:

رَبِحَ

Преводи

Енглески: [1] profit ☞en Италијански: [1] profitto ☞it Немачки: [1] Gewinn ☞de Шпански: [1] lucro ☞es Француски: [1] bénéfice ☞fr Фински: [1] voitto ☞fi Грчки: [1] κέρδος ☞el

Руски: [1] прибыль ☞ru Португалски: [1] lucro ☞pt Македонски: [1] профит ☞mk Српски: [1] профитирати ☞sr Мађарски: [1] nyereség ☞hu Бугарски: [1] печалба ☞bg Кинески: [1] 利润 ☞zh

Конјугација глагола رَبِحَ (rabiḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						رَابِحٌ‎ (rābiḥun) (rābiḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَرْبُوحٌ‎ (marbūḥun) (marbūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رَبِحْتُ‎ (rabiḥtu) (rabiḥtu)	رَبِحْتَ‎ (rabiḥta) (rabiḥta)	رَبِحَ (rabiḥa)		رَبِحْتُمَا‎ (rabiḥtumā) (rabiḥtumā)	رَبِحَا‎ (rabiḥā) (rabiḥā)		رَبِحْنَا‎ (rabiḥnā) (rabiḥnā)	رَبِحْتُمْ‎ (rabiḥtum) (rabiḥtum)	رَبِحُوا‎ (rabiḥū) (rabiḥū)
	f		رَبِحْتِ‎ (rabiḥti) (rabiḥti)	رَبِحَتْ‎ (rabiḥat) (rabiḥat)			رَبِحَتَا‎ (rabiḥatā) (rabiḥatā)			رَبِحْتُنَّ‎ (rabiḥtunna) (rabiḥtunna)	رَبِحْنَ‎ (rabiḥna) (rabiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَرْبَحُ‎ (ʾarbaḥu) (ʾarbaḥu)	تَرْبَحُ‎ (tarbaḥu) (tarbaḥu)	يَرْبَحُ‎ (yarbaḥu) (yarbaḥu)		تَرْبَحَانِ‎ (tarbaḥāni) (tarbaḥāni)	يَرْبَحَانِ‎ (yarbaḥāni) (yarbaḥāni)		نَرْبَحُ‎ (narbaḥu) (narbaḥu)	تَرْبَحُونَ‎ (tarbaḥūna) (tarbaḥūna)	يَرْبَحُونَ‎ (yarbaḥūna) (yarbaḥūna)
	f		تَرْبَحِينَ‎ (tarbaḥīna) (tarbaḥīna)	تَرْبَحُ‎ (tarbaḥu) (tarbaḥu)			تَرْبَحَانِ‎ (tarbaḥāni) (tarbaḥāni)			تَرْبَحْنَ‎ (tarbaḥna) (tarbaḥna)	يَرْبَحْنَ‎ (yarbaḥna) (yarbaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَرْبَحَ‎ (ʾarbaḥa) (ʾarbaḥa)	تَرْبَحَ‎ (tarbaḥa) (tarbaḥa)	يَرْبَحَ‎ (yarbaḥa) (yarbaḥa)		تَرْبَحَا‎ (tarbaḥā) (tarbaḥā)	يَرْبَحَا‎ (yarbaḥā) (yarbaḥā)		نَرْبَحَ‎ (narbaḥa) (narbaḥa)	تَرْبَحُوا‎ (tarbaḥū) (tarbaḥū)	يَرْبَحُوا‎ (yarbaḥū) (yarbaḥū)
	f		تَرْبَحِي‎ (tarbaḥī) (tarbaḥī)	تَرْبَحَ‎ (tarbaḥa) (tarbaḥa)			تَرْبَحَا‎ (tarbaḥā) (tarbaḥā)			تَرْبَحْنَ‎ (tarbaḥna) (tarbaḥna)	يَرْبَحْنَ‎ (yarbaḥna) (yarbaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَرْبَحْ‎ (ʾarbaḥ) (ʾarbaḥ)	تَرْبَحْ‎ (tarbaḥ) (tarbaḥ)	يَرْبَحْ‎ (yarbaḥ) (yarbaḥ)		تَرْبَحَا‎ (tarbaḥā) (tarbaḥā)	يَرْبَحَا‎ (yarbaḥā) (yarbaḥā)		نَرْبَحْ‎ (narbaḥ) (narbaḥ)	تَرْبَحُوا‎ (tarbaḥū) (tarbaḥū)	يَرْبَحُوا‎ (yarbaḥū) (yarbaḥū)
	f		تَرْبَحِي‎ (tarbaḥī) (tarbaḥī)	تَرْبَحْ‎ (tarbaḥ) (tarbaḥ)			تَرْبَحَا‎ (tarbaḥā) (tarbaḥā)			تَرْبَحْنَ‎ (tarbaḥna) (tarbaḥna)	يَرْبَحْنَ‎ (yarbaḥna) (yarbaḥna)
императив الأمر	m		اِرْبَحْ‎ (irbaḥ) (irbaḥ)			اِرْبَحَا‎ (irbaḥā) (irbaḥā)				اِرْبَحُوا‎ (irbaḥū) (irbaḥū)
	f		اِرْبَحِي‎ (irbaḥī) (irbaḥī)							اِرْبَحْنَ‎ (irbaḥna) (irbaḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	رُبِحْتُ‎ (rubiḥtu) (rubiḥtu)	رُبِحْتَ‎ (rubiḥta) (rubiḥta)	رُبِحَ (rubiḥa)		رُبِحْتُمَا‎ (rubiḥtumā) (rubiḥtumā)	رُبِحَا‎ (rubiḥā) (rubiḥā)		رُبِحْنَا‎ (rubiḥnā) (rubiḥnā)	رُبِحْتُمْ‎ (rubiḥtum) (rubiḥtum)	رُبِحُوا‎ (rubiḥū) (rubiḥū)
	f		رُبِحْتِ‎ (rubiḥti) (rubiḥti)	رُبِحَتْ‎ (rubiḥat) (rubiḥat)			رُبِحَتَا‎ (rubiḥatā) (rubiḥatā)			رُبِحْتُنَّ‎ (rubiḥtunna) (rubiḥtunna)	رُبِحْنَ‎ (rubiḥna) (rubiḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُرْبَحُ‎ (ʾurbaḥu) (ʾurbaḥu)	تُرْبَحُ‎ (turbaḥu) (turbaḥu)	يُرْبَحُ‎ (yurbaḥu) (yurbaḥu)		تُرْبَحَانِ‎ (turbaḥāni) (turbaḥāni)	يُرْبَحَانِ‎ (yurbaḥāni) (yurbaḥāni)		نُرْبَحُ‎ (nurbaḥu) (nurbaḥu)	تُرْبَحُونَ‎ (turbaḥūna) (turbaḥūna)	يُرْبَحُونَ‎ (yurbaḥūna) (yurbaḥūna)
	f		تُرْبَحِينَ‎ (turbaḥīna) (turbaḥīna)	تُرْبَحُ‎ (turbaḥu) (turbaḥu)			تُرْبَحَانِ‎ (turbaḥāni) (turbaḥāni)			تُرْبَحْنَ‎ (turbaḥna) (turbaḥna)	يُرْبَحْنَ‎ (yurbaḥna) (yurbaḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُرْبَحَ‎ (ʾurbaḥa) (ʾurbaḥa)	تُرْبَحَ‎ (turbaḥa) (turbaḥa)	يُرْبَحَ‎ (yurbaḥa) (yurbaḥa)		تُرْبَحَا‎ (turbaḥā) (turbaḥā)	يُرْبَحَا‎ (yurbaḥā) (yurbaḥā)		نُرْبَحَ‎ (nurbaḥa) (nurbaḥa)	تُرْبَحُوا‎ (turbaḥū) (turbaḥū)	يُرْبَحُوا‎ (yurbaḥū) (yurbaḥū)
	f		تُرْبَحِي‎ (turbaḥī) (turbaḥī)	تُرْبَحَ‎ (turbaḥa) (turbaḥa)			تُرْبَحَا‎ (turbaḥā) (turbaḥā)			تُرْبَحْنَ‎ (turbaḥna) (turbaḥna)	يُرْبَحْنَ‎ (yurbaḥna) (yurbaḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُرْبَحْ‎ (ʾurbaḥ) (ʾurbaḥ)	تُرْبَحْ‎ (turbaḥ) (turbaḥ)	يُرْبَحْ‎ (yurbaḥ) (yurbaḥ)		تُرْبَحَا‎ (turbaḥā) (turbaḥā)	يُرْبَحَا‎ (yurbaḥā) (yurbaḥā)		نُرْبَحْ‎ (nurbaḥ) (nurbaḥ)	تُرْبَحُوا‎ (turbaḥū) (turbaḥū)	يُرْبَحُوا‎ (yurbaḥū) (yurbaḥū)
	f		تُرْبَحِي‎ (turbaḥī) (turbaḥī)	تُرْبَحْ‎ (turbaḥ) (turbaḥ)			تُرْبَحَا‎ (turbaḥā) (turbaḥā)			تُرْبَحْنَ‎ (turbaḥna) (turbaḥna)	يُرْبَحْنَ‎ (yurbaḥna) (yurbaḥna)