Пређи на садржај

је̏ло

је̏ло

је̏ло (српски, lat. jȅlo)

[уреди]

Именица

[уреди]

је̏ло, с

Значења:

  1. Оно што се једе, храна. [1]
  2. Поједино, нарочито спремљено јело. [1]
  3. Хладна јела. [2] Крашово[1]

Примери:

  1. За̏јутра понесе́мо то́рбу с је̏лом. [3] [4] [5] Војка Ново Милошево Итебеј Јаша Томић Деска [1]# Угла̀вно̄м три̑ је̏ла као бу̏де. Бешка [1]
  2. То̑ што се пѐче, то̑ је пр̑во је̏ло. Мартонош Нови Сад Велики Гај Избиште [1]


Синоними:

  1. јестиво [1]


Изрази:

  1. Свакојело свога газду клело што не легне да се слегне ("после оброка треба прилећи да се храна сталожи, превари"). [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 76.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=је̏ло&oldid=196519”