Са̀мо да ми је ди̏го ча̀кшире, ја̑ у цо̀кула ма̀ђарски, бо̑кте, по̀зно̄ би ме, јер о̀ни ѝмају о̀не гле̏жња̄ке што се зако̀пча̄ва, то̑ би о̏ма ви̏дио, па ни́је лу̑д. [2]ВиловоЧуругГоспођинциЖабаљБегечИланџа[1]
↑ 1,01,11,21,3Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.