Pređi na sadržaj

cokula

cokula

cokula (srpski, lat. cokula)

[uredi]

Imenica

[uredi]

cokula, ž

Oblici:

  1. cokule [1]
  2. còkula [1]

Primeri:

  1. Sàmo da mi je dȉgo čàkšire, jȃ u còkula màđarski, bȏkte, pòznō bi me, jer òni ѝmaju òne glȅžnjāke što se zakòpčāva, tȏ bi ȍma vȉdio, pa níje lȗd. [2] Vilovo Čurug Gospođinci Žabalj Begeč Ilandža [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.

Napomene

[uredi]