тучен

тучен

тучен (српски, lat. tučen)[уреди]

Облици:

  1. , [1]

Значења:

  1. Метална пећ, у коју се ложи дрво или угаљ. [1]

Примери:

  1. А ѝмали су и пе̑ћ ве̏лику ту̏чену. Велики Гај [1]
  2. У нову собу имаду тучену фуруну. Јасеново [1]


Синоними:

  1. тучан [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]