тре̏ш
тре̏ш
Именица
[уреди]тре̏ш, м
Облици:
Значења:
- Део вршалице у који се убацују снопови жита и где се издваја зрневље из житног класа. [1]
Примери:
- Немојте тако фришко да мећете снопове у треш! [2] Мокрин [1]
- Та̑ј тре̏ш је би̏о јѐдан ве̏лики др̀вени са̏ндук, не̏ки је ѝмо три̑ ме́тера, не̏ки ви̏ше, ту̑ о̏нак ме̏теш сно̀пове, у̀нӯтри се то̑ све̏ о̀два̄ја и сла̏ма ѝде на елева̑тор, пле̏ва се ску̑пља до́ле, а у џа́кове се ску̑пља чи̏сто зр̏но. [3] Јаша Томић Равно Село Бегеч Вишњићево Ново Милошево Меленци Тараш Шурјан [1]
- На дрешу је шупер који пушта снопове у доб. Бегеч Суботица [1]
- О̏ндак су изѝшли трѐшови који су вр̏ли у а̀влијама и па̑рне маши́не пр̏во су би́ле. [4] Томашевац Мокрин Добрица [1]
- Прве вршалице биле су удешене на коњски погон (вучу). Четири добра коња упрегнута у машину ишла су унаоколо и терала „дреш”. [5] Пивнице Нови Карловци Нови Кнежевац Вршац Јасеново Црвена Црква Иванда [1]
- Ба̑цаду сно̀пове на дре̏ш. [6] Ченеј Сусек Свилош Меленци [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 191.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 162.
- ↑ Глиша Марковић, Како се некада живело у Пивницама. — Рад, 18—19, 1969—1970, 101—110, стр. 105.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).