Про̏полис, то̑ је вр́ста смо̀ле из то̀по̄ља, о̀но што су̏зи, по др̀ве̄ћу што изла̏зи. Мѐдљику ску́пљају са би̑љака ко̀је су̏зиду. [2]ОмољицаСефкерин[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
