скла̏њати

скла̏њати

скла̏њати (српски, lat. sklȁnjati)[уреди]

Глагол[уреди]

скла̏њати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -ам, склањати [1]
  2. склањати, скло̏ним [1]

Значења:

  1. Распремати сто после јела. Каћ[1]
  2. Удаљити, уклонити нешто. [1]
  3. Премештати се са једног на друго (обично боље, повољније) место. [1]
  4. Преместити се са једног на друго (обично боље) место. [1]

Примери:

  1. Скла̏њај то̑ од мѐне! Каћ [1]
  2. До́ља, о̏дуд бре̑г, о̏дуд бре̑г, а ја̑ у сни́зу се скла̏њам кад је зло̑ вре́ме. [2] [3] Зрењанин Ново Милошево [1]
  3. Скла̏ња̄јте се о̀д кише. Каћ [1]
  4. На̀местим кре̏вет и по̀чистим, скло̏ним со̏бу сасви̏м и о̏нда у̀па̄лим ва̏тру, спре̏мим дѐцама до̀ручак, д[а] ѝду у̀ школу, то̑ је на̑јглавни̑је. [3] Зрењанин Ново Милошево [1]
  5. А кад је ки̏ша не̏ка ил не̏вре̄ме, о̏ндак и̏ма да се скло̏ну ту̏. [2] Ђала Каћ Ново Милошево Елемир [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. скло̀нити [1]
  3. се [1]


Изрази:

  1. Да те богсклони и сачува! ("у појачаном одбијању, одрицању"). [1]
  2. склони, боже, несреће! ("исто"). Ново Милошево [1]
  3. Склањати се од некога ко од шугаве овце ("избегавати некога"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16.

Напомене[уреди]