Пређи на садржај

sklȁnjati

sklȁnjati

Глагол

[уреди]

sklȁnjati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -am, sklanjati [1]
  2. sklanjati, sklȍnim [1]

Значења:

  1. Raspremati sto posle jela. Каћ[1]
  2. Udaljiti, ukloniti nešto. [1]
  3. Premeštati se sa jednog na drugo (obično bolje, povoljnije) mesto. [1]
  4. Premestiti se sa jednog na drugo (obično bolje) mesto. [1]

Примери:

  1. Sklȁnjaj tȏ od mène! Каћ [1]
  2. Dólja, ȍdud brȇg, ȍdud brȇg, a jȃ u snízu se sklȁnjam kad je zlȏ vréme. [2] [3] Зрењанин Ново Милошево [1]
  3. Sklȁnjājte se òd kiše. Каћ [1]
  4. Nàmestim krȅvet i pòčistim, sklȍnim sȍbu sasvȉm i ȍnda ùpālim vȁtru, sprȅmim dècama dòručak, d[a] ìdu ù školu, tȏ je nȃjglavnȋje. [3] Зрењанин Ново Милошево [1]
  5. A kad je kȉša nȅka il nȅvrēme, ȍndak ȉma da se sklȍnu tȕ. [2] Ђала Каћ Ново Милошево Елемир [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. sklòniti [1]
  3. se [1]


Изрази:

  1. Da te bogskloni i sačuva! ("u pojačanom odbijanju, odricanju"). [1]
  2. skloni, bože, nesreće! ("isto"). Ново Милошево [1]
  3. Sklanjati se od nekoga ko od šugave ovce ("izbegavati nekoga"). Јасеново [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. 3,0 3,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 150. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16.

Напомене

[уреди]