сву̏де

сву̏де

сву̏де (српски, lat. svȕde)[уреди]

Прилог[уреди]

сву̏де, прил.

Примери:

  1. И̏ма по бу̀џа̄ци сву̏де. [1] Иланџа Сефкерин [2]
  2. Ѝшло се у а̑јке и сву̏дена. [3] [1] Житиште [2]
  3. О́на [матица] напре̏д на̏пуни сву́дер и о̏ндак о̀не ре́дом затва́рају ћѐлије. Иланџа Јасеново [2]


Синоними:

  1. свуд [2]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 275. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.

Напомене[уреди]