svȕde
svȕde
svȕde (српски, ћир. сву̏де)[уреди]
Прилог[уреди]
svȕde, прил.
Примери:
- Ȉma po bùdžāci svȕde. [1] Иланџа Сефкерин [2]
- Ìšlo se u ȃjke i svȕdena. [3] [1] Житиште [2]
- Óna [matica] naprȅd nȁpuni svúder i ȍndak òne rédom zatváraju ćèlije. Иланџа Јасеново [2]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 275. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 335.