руво
Изглед
руво
Именица
[уреди]руво, с
Облици:
Значења:
- Свечано одело. Ново Милошево[1]
- Спрема будуће младе. [1]
- Намештај који заједнички купују младенцима младожењини и младини родитељи. [1]
Примери:
- За ову прилику момци и девојке обучени су у најсвечанија одела — „руво”. [1]
- Ле́по ти је о̀во̄ ру̏во. Суботица [1]
- А о̀ни о̀тишли да ку̀пуједу у̑јни ру̏во. Томашевац [1]
- Ви̏ди бећа́ра, о̀правио̄ се у̀ ново ру̏во. Пачир [1]
- А ма̑јка ми обрѐкла — ако ћу гу̏ске па̏зити, ку́пиће ми у̏ јесе̄н и па̀нћушке ле́пе и ру̏во ле́по, обу́ће ме. [2] [3] Помаз Ново Милошево Бока Орловат Јасеново [1]
- О̏нда су дѐво̄јке доби́јале но̏во ру́во, о̏нда се и гле̏дало ко̀ја ће бо̏ље, шта̏ ће, који ће ви шна̀јдер са̀шити, ка̀ква је мо́да. Кула [1]
- Ву̀ну што оставимо за на̑с, о̀перемо, но̏симо у̀ дрнду да се ра̑ди, па о̏нда пре́демо ву̏ну па пра̏вимо на̏ма ру̏о. [4] [5] Кумане Кикинда Ново Милошево [1]
- Станка је за такве прилике облачила свечано руво. Бачка Паланка [1]
- На просидби се обично уговарало о девојчином миразу, као и колико ће свекар дати „на астал”, „на руво”, тј. колико ће младожењин отац дати новца за куповину девојачке спреме. [6] [1]
- У времену између јабуке и свадбе невеста са младожењиним родитељима и са својом ближом рођаком иде у куповину „рува”. [1]
- О̏ндак се догова̑раду ко̏лко да да̏ све̏кар но̑вце да ку̑пи ру̏ва. Јасеново Вршац [1]
- Ни́сам ка́зла уна̀пре̄д, све̏крва ѝде да ку̀пују ру̏во. Бешка [1]
- У куповину „венчаног рува” ишло се после обављене просидбе, тј. јабуке. [7] [1]
- Па се доно̏си ру̏во, сна́јкино. Павлиш [1]
- То̑ се иде̏ о̏бично у четвр́так за ру̏во. Јасеново Ново Милошево Орловат Иланџа Вршац Иванда [1]
- Пу̏на ко̏ла ру̏ва: шифоне̑р, па јасту̏ци та̏мо наре̑ђани све̏ о̏башка, па креве̏ци су наре̑ђани о̏башка, ћили̏ми, то́рбе тка̑не — било то на̏ше, дома̑ће. [1]
- У четвртак пред венчање иду младожењин отац, стриц, тетке (уопште старији) и сестра — заправо заова, по рухо. Заова приликом доношења руха (пошто се иде колима) седи на јастуцима и треба да је весела. [8] [1]
Изрази:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 404.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 338.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 136.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.