роваш
роваш
Именица
[уреди]роваш, м
Облици:
Значења:
- Ознака, зарез, жиг и сл. (на телу животиње) као знак распознавања. [1]
- Обележавање стоке као свадбени обичај. [1]
- Лакша повреда површинског ткива коже, огреботина; траг, ожиљак на кожи од такве повреде. [1]
Примери:
- Свака кућа имала је свој роваш као знак за распознавање свог „блага”. Роваш се ставља на ухо, плећа, рогове, бут, сапи и живини на ноге. Беркасово [1]
- Сваки домаћин је обележавао своје овце и говеда нарочитим знацима. Ти знаци су роваш и жигови. Роваш је кад се засеца и буши ухо овци на одређен начин (нпр. одсечен комадић коже с врха уха) ( — Бг) [ЂОВ 163; ОБан 194; СтСБан 88]. [2] [1]
- Разни роваша има па се договоре измед себе. Каћ [1]
- Ро̀ва̄ш је био бѐлег у бо́ји што је означа́во чѝје је ко̀је гр̏ло. [3] [4] Нови Сад Бачинци Рума Суботица Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Тараш Орловат Сефкерин Ловра [1]
- Ста̏вила сам на̀ живину ро̀ва̄ш, кад о̏де у ко̀мшӣјско гу́вно да се зна̑ да је мо̀је. Лаћарак [1]
- С мојим чопором дошла једна туђа гуска, па не знам чија је. А каки има роваш? На десну ногу спољни нокат нема. То је Зорина, то је њен роваш. [5] Јасеново Борча [1]
- Мо̀ја живѝна и ма̑рва сва̏ка ѝма сво̑ј ро̏ваш да се зна̑ чѝја̄ је, а не̏ да ја̑ лу̑пам гла̑ву кад ми не̏гди о̀тӣдне. Неузина Јаша Томић Шурјан Бока [1]
- У неким селима, након нагодбе са свекром тражи кум и роваш, тј. да роваши неку животињу. Свекар као роваш доноси најчешће овцу, јагње или прасе. [6] [1]
- Даље, кум захтева да му донесу „роваш”, а то је у већини случајева овца, теле или јуне, коме распара или одсече парче ува. Роваш представља зачетак домаћинства новог брачног пара и он се касније брижљиво негује и чува, а код неког га и сватови поједу. [1]
- Ка̏ко ку̑м засе́че, то је ку̑мов ро̀ва̄ш. [7] Сефкерин [1]
- Па̏во с то̀чка. Гле̏ но̑с, ру̑ке, ко̀лено јѐдно и дру̏го ро̏ваши ко̀лко во̏леш. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- По̀прави ро̀ва̄ш да ко̀год не у̀падне̄ у бу̀на̄р. Суботица [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 55.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 151.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 522.