раоник

раоник

раоник (српски, lat. raonik)[уреди]

Именица[уреди]

раоник, м

Облици:

  1. ра̏оник, ра̏онӣк [1]

Значења:

  1. Оштри метални део плуга који при орању сече земљу. [1]

Примери:

  1. Тако су ковачи „ковали” раонике и мотике појединим својим муштеријама преко целе године. [2] [3] Јарковац Черевић Мол Ченеј Јасеново [1]
  2. Плуг се састојао из гредеља (дрвени или гвоздени), раоника, даске, цртала и колечки. [4] Остојићево [1]
  3. Тре̏ба ра̏но у̀стати, ра̏онӣке поко̀вати. [5] [6] Бачинци Сусек Свилош Суботица Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Бегеч Кикинда Нови Бечеј Тараш [1]
  4. Те̑ да̏ске од плу̏га, то̑ су чѐличне, ра̏онӣци су чѐлични, ту̑ смо са̀мо вр́шили у̏слуге бу́ше̄ња и по̀ставља̄ња. А е̏во, са̏д је до̀шло вре́ме, са̏д на̀правим ра̏оник скро̑з. Ковиљ [1]
  5. Ако о̏ш да ти плу̏г до̀бро о̏ре, мо̑раш по̀десити ра̏оник. Бачинци Лаћарак Каћ Ковин [1]
  6. О̏ндак је гла́ва и та̏ј ра̑вник — ко̀ва̄ч о̀ткује. [1]
  7. По̏чне̄ се да се о̏ре од скла̀да јѐдног, ѝстера̄ се на ле́нију и кад до̑ђе до ле́није, ѝзврне се плу̏г, да нѐ оре ра̑вник пу̑т, и до̑ђе до дру̏гог скла̀да. [7] Кумане [1]
  8. Кад сам те̏во да ку̑пим но̏ви ра̑вник, си̑н је ка́зо нѐ треба, а са̏д се наш исту́пио, нѐ мож да се о̏ре и са̏д за̑јмимо. Јаша Томић [1]
  9. О̏ре на ра̑вник. [5] [8] [9] [10] Томашевац Жабаљ Каћ Тител Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид Итебеј Међа Бока Перлез Добрица Фаркаждин Чента Избиште Батања Иванда [1]


Синоними:

  1. лѐмеш [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 104.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 86.
  4. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
  5. 5,0 5,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 110, 273. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 139.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 277, 339, 356.
  9. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  10. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]