ражањ

ражањ

ражањ (српски, lat. ražanj)[уреди]

Именица[уреди]

ражањ, м

Категорије: зоол.


Облици:

  1. -жња [1]
  2. ра́жањ [1]

Значења:

  1. Мотка (обично дрвена) на коју се натиче и којом се окреће месо над ватром кад се пече. [1]
  2. Колач који се заједно са божићном печеницом ставља на ражањ, да би се њиме благословила свака животиња у кући. Нови Бечеј[1]
  3. Врста птице Plegadis falcinellus. [1]

Примери:

  1. Овај прутић са месом зову „ражањ”. [2] [3] Стапар Черевић Бока [1]
  2. Па пече́мо и [прасице] у вѝнограду на ра́жњу. Бешка [1]
  3. А у̏вече о̀тац оце́че јѐдан пру̑т, ра́жањ. Мартонош [1]
  4. Пра̏вимо ра́жањ, от пру́та, наде̏не кобаси̏це, мало ме̑са и о̏нда иде̏, пола̑же ма̑рву. [4] [5] Избиште Моровић Босут Сремска Митровица Кленак Сремски Карловци Инђија Стари Сланкамен Бездан Мол Србобран Бачко Градиште Ђурђево Нови Сад Бачка Паланка Футог Гардиновци Падеј Елемир Перлез Чента [1]
  5. Лепа је риба, али је још лепше јагње или прасе на ражњу. Бегеч [1]
  6. Та̏мо смо пе̏кли и пра̏сице и ја̏ганце на ра́жан. Избиште [1]
  7. То су ражњеви. Они кад вода ће да долази, онда они одоле лете нагоре, у поворки овако. [5] Бачка Паланка [1]


Синоними:

  1. прут [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  3. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 96.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 348.
  5. 5,0 5,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене[уреди]