примати

примати

примати (српски, lat. primati)[уреди]

Глагол[уреди]

примати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. при̑мам [1]
  2. при̑ми се [1]

Значења:

  1. Узимати оно што се даје, пружа, нуди. [2] [3] Госпођинци Меленци Зрењанин[1]
  2. Дочекати некога, постарати се за нечији смештај, угостити. [1]
  3. Збринути се за некога. [1]
  4. Парити се с мужјаком (о женки домаћих животиња). [1]
  5. Ухватити клицу, заметнути корен, почети расти (о биљкама). [4] Суботица Надаљ Чуруг Каћ Мошорин Ковиљ Тител Иванда[1]
  6. Имати ефекат (о вакцини). Иванда[1]

Примери:

  1. Кад оти̏дну та̏мона, кад у̑ђеду та̏мона, при̑му све̏кра и ру̑чаду. Јасеново [1]
  2. Кад је би́ла шва̏пска Но̏ва го̏дина, пр̑ви ја̏нуар, о̏ндак при́миду о̀ни на̏с у хо̀те̄л. Елемир [1]
  3. Ње̑н о̏тац и ма̏ти су ка́зали не̑ћеду да је при̑му, о̀нӣ су њу̑ по̀слали да о̀на свр̑ши сту̑дију (у Ско̑пље је сврша́вала шко̑лу). [5] Зрењанин [1]
  4. По̏сле смо о̀пет поно̀вили и чу́вали на̀ново о̑вце (о̀нај де̏сет, о̀нај пѐтна̄јс, ка̏ко ко̀ји га̏зда, ка̏ко је ко̀и ѝмо), — по три̑ сто̀тине кома́ди у ти̑м чопо̀ру што смо ми̑ чу́вали (ми̑ смо ра̏ди да при̑мимо ви̏ше, да ви̏ше за̀ра̄димо). [5] Зрењанин [1]
  5. Да л је примила крава бика? — Кад је примила вепра? Црвена Црква Товаришево Бачка Паланка Јасеново [1]


Синоними:

  1. узети [1]


Изрази:

  1. при́мити прѝче̄шће ("причестити се"; "О̏ндак ре̑дом иде́мо и при̑мимо прѝче̄шће"). Нови Сад [1]
  2. при́мити за гото̏во ("поверовати"). Вршац [1]
  3. При́мити ма̀га̄рца ("спарити се с магарцем (о магарици)"). Товаришево Бачка Паланка [1]
  4. примити да̑р ("верити се"; "Дево̑јка при́мила да̑р"). Вршац [1]
  5. при́мити на сво́ја ле́ђа ("преузети бригу, одговорност за некога или нешто"). Вршац [1]
  6. Примити бога ("одговорити на чији поздрав"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 192.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. 5,0 5,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 156. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]