намири́вати
намири́вати
намири́вати (српски, lat. namirívati)
[уреди]Глагол
[уреди]намири́вати, {{{вид}}} непрел.
Категорије: трп.
Облици:
- намиривати, -а, -о [1]
Значења:
- Хранити стоку. [1]
- Нахранити стоку или живину. [1]
- Нахранити децу и припремити за спавање. [1]
- Обавити све потребне послове у кући. [1]
- Исплатити, измирити дуговања. [1]
- Наплатити, подмирити своја потраживања. [1]
- Снабдети се, опскрбити се. [1]
- Нагодити се, споразумети се. [1]
Примери:
- И ми̏ ту̏ о̏нда намѝрује̄мо ре̑дом о̑вце, па сви̑ње, па го̀веда за̏дња. Лаћарак [1]
- Сва̏ки да̑н намѝрӣвам ма̑рву два́ред, за̏јтра и при̏двече, а кад је врућѝна, и у по́дне. [2] [3] [4] Јаша Томић Бачинци Обреж Каћ Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Деска Варјаш Иванда [1]
- Ја̏ мо̑рам да о̀станем да намѝрӣвам. Елемир [1]
- Ѝде̄м да на̀мӣрим ма̑рву. [5] Нови Кнежевац Бачинци Лаћарак Буковац Бечеј Каћ Кикинда Тараш Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Томашевац [1]
- Морам одма да намирим живину. Обреж [1]
- Сад је време да намириш коња и краве. Нови Сад [1]
- Чим намирим марву, ћу да дођем код тебе. [6] Јасеново Неузина Избиште Црвена Црква [1]
- По̏сле до̑ђемо ку̏ћи, нами̑римо ко̀ње. Томашевац [1]
- Кад до̑ђе ве̏че, ја̑ штри̏кам, на̀мӣрим де̏ цу, штри̏кам, а о̑н лѐжи, чѝта но̏ви не и о̀дма̄ра. Арадац [1]
- Ко̀т куће ба̏ба на̀мӣри, вѐчеру спре̏ми, де̏да ко̀ње ра̑ни и ле̑гамо. Томашевац Суботица [1]
- Та̀ке̄ смо дома̀ћице би́ле, док до̑ђе га̏зда, све̏ већ на̀мӣрено, о̀нак ње̏га спре̏маш и све̏ око њѐга. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
- Мора да продам једну свињу да намирим дугове. Јасеново [1]
- Ја сам намирио на време своја потраживања. Бегеч [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 231.
- ↑ Милена Шурјановић, Средња врата. Нови Сад (Прометеј), 2005, 149 стр, стр. 22.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 57.