ме̏рдевине
ме̏рдевине
Именица
[уреди]ме̏рдевине, ж
Категорије: пл. т.
Облици:
Значења:
- Направа за пењање и спуштање, састављена од две напоредне греде с причвршћеним пречагама на једнаким размацима. [1]
- Направа у виду лествица, окачена на зид штале или стављена на земљу, из које се стока храни. [1]
- Дрвена направа правоугаоног облика за одлагање кожа у току мењања штавила. [1]
Примери:
- Па̏о̄ је с ме̏рдевӣна кат се пе̏ њо на̀ та ван, па је прѐби јо ру̑ку. Лаћарак [1]
- Ѝма ло је, мо̀жда, ме̏рдевине на та̏ван. [2] Обреж Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Свилош Сремска Митровица Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Лединци Платичево Шатринци Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Пачир Сомбор Мол Дрљан Кула Србобран Бачко Градиште Дероње Деспотово Госпођинци Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Ботош Сакуле Црепаја Сефкерин Долово Панчево Омољица Ковин Деска [1]
- И̏мам ме̏рдевине, мо̀гу с по̀пет на̀ таван. Шимановци [1]
- До̏нела сам ме̏рдевине ис комшѝлука. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Стари Сланкамен Бачинци Суботица Турија Надаљ Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Ковиљ Тител Нови Кнежевац Башаид Иланџа Црепаја Батања [1]
- За ко̀ње о̀бично се ме̏ту ме̏рдевине. На̀прави се та̀ко па се го̏ре ба̑ци. О̏нда у̏вече им се ту̑ на̀вӯра. О̏нда о̀ни ту̑ — ширѝне се у̀дарӣду ко̏лко мо̏же њу́шку да ту̏ри да је̏де, ѝзвла̄чи. То̑ ка̑жемо ме̏рдевине. [2] Буковац Чортановци Госпођинци Бачка Паланка Ђала Санад Мокрин Ново Милошево Итебеј Житиште Јаша Томић Ботош Перлез Долово [1]
- Ста̏ви ко̏њима се̑на у ме̏рдевине. Лаћарак [1]
- Мердевине се обесе за коње више главе, а за овце ставе се доле. [9] [1]
- Ме̏рдевине у шта́лог што се ме̏те се̑но, ту̀лаја. [10] Башаид [1]
- Сам мѐто баш оно̀мад но̏ве ме̏рдевине, са̏д ми ни́је бри̏га да ће ма̑рва да о̀стане гла́дна. [7] [11] Неузина Вишњићево Бачинци Черевић Сремска Каменица Крушедол Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Ђурђево Бегеч Футог Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кумане Меленци [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 163.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 66, 452.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 77, 173.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
- ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 300.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.