mȅrdevine
mȅrdevine
mȅrdevine (српски, ћир. ме̏рдевине)
[уреди]Именица
[уреди]mȅrdevine, ж
Категорије: пл. т.
Облици:
Значења:
- Naprava za penjanje i spuštanje, sastavljena od dve naporedne grede s pričvršćenim prečagama na jednakim razmacima. [1]
- Naprava u vidu lestvica, okačena na zid štale ili stavljena na zemlju, iz koje se stoka hrani. [1]
- Drvena naprava pravougaonog oblika za odlaganje koža u toku menjanja štavila. [1]
Примери:
- Pȁō je s mȅrdevīna kat se pȅ njo nà ta van, pa je prèbi jo rȗku. Лаћарак [1]
- Ìma lo je, mòžda, mȅrdevine na tȁvan. [2] Обреж Јамена Вашица Моровић Сремска Рача Сот Кукујевци Ердевик Нештин Мартинци Свилош Сремска Митровица Шуљам Вогањ Јарак Хртковци Лединци Платичево Шатринци Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Сурдук Мартонош Пачир Сомбор Мол Дрљан Кула Србобран Бачко Градиште Дероње Деспотово Госпођинци Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Ботош Сакуле Црепаја Сефкерин Долово Панчево Омољица Ковин Деска [1]
- Ȉmam mȅrdevine, mògu s pòpet nà tavan. Шимановци [1]
- Dȍnela sam mȅrdevine is komšìluka. [3] [4] [5] [6] [7] [8] Стари Сланкамен Бачинци Суботица Турија Надаљ Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Мошорин Каћ Нови Сад Бегеч Ковиљ Тител Нови Кнежевац Башаид Иланџа Црепаја Батања [1]
- Za kònje òbično se mȅtu mȅrdevine. Nàpravi se tàko pa se gȍre bȃci. Ȍnda ȕveče im se tȗ nàvūra. Ȍnda òni tȗ — širìne se ùdarīdu kȍlko mȍže njúšku da tȕri da jȅde, ìzvlāči. Tȏ kȃžemo mȅrdevine. [2] Буковац Чортановци Госпођинци Бачка Паланка Ђала Санад Мокрин Ново Милошево Итебеј Житиште Јаша Томић Ботош Перлез Долово [1]
- Stȁvi kȍnjima sȇna u mȅrdevine. Лаћарак [1]
- Merdevine se obese za konje više glave, a za ovce stave se dole. [9] [1]
- Mȅrdevine u štálog što se mȅte sȇno, tùlaja. [10] Башаид [1]
- Sam mèto baš onòmad nȍve mȅrdevine, sȁd mi níje brȉga da će mȃrva da òstane gládna. [7] [11] Неузина Вишњићево Бачинци Черевић Сремска Каменица Крушедол Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Ђурђево Бегеч Футог Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кумане Меленци [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 163.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 66, 452.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 77, 173.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
- ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 300.
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.