ма̏ти

ма̏ти

ма̏ти (српски, lat. mȁti)[уреди]

Именица[уреди]

ма̏ти, ж

Категорије: об.


Облици:

  1. мати, ма̏тере [1]
  2. мати [1]

Значења:

  1. Богородица. Вршац[1]
  2. Групни плач жена приликом одласка удаваче из куће. [1]

Примери:

  1. Дѐво̄јке да ѝду на̀пре̄д, мо̀мци у гру̏пи за̀ њима, а све̏крве, ма̏тере са стра́не кѝбицује̄ду ка̀кве су дѐво̄јке, ко̀ја је ле́па, ко̀ја и̏ма сефери́не на вра́ту, та̑ је бо̀гата, е̏ из ка̀кве је ку̏ће. Кула [1]
  2. Та̏ ње̑не ма̏тере фа̀мӣлија сва̏ и̏зумрла од туберколо́зе. Визић [1]
  3. До̀лазиле су ту̏ мла́де и ма̏тере да ви̏ду си̏нове, и ма̏тере да ви̏диду ће́рке ка̏ко и̏граду. Томашевац [1]
  4. На̏ша ма̏ти на̑з де̏вет ро̀дила, а на̑с три̏ одра́нила. Шимановци [1]
  5. На̏ ба̄л ни́је сме̏ла са́ма дѐво̄јка да ѝде, мо́рала јел ма̏ти јел сѐстра да ѝде ш њо́ме. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Бата Бачинци Сремска Каменица Бешка Лаћарак Војка Шимановци Мартонош Сомбор Бачко Петрово Село Бечеј Бођани Дероње Бегеч Нови Сад Ђурђево Ђала Српски Крстур Нови Кнежевац Банатско Аранђелово Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Елемир Арадац Зрењанин Неузина Бока Шурјан Јаша Томић Чента Велики Гај Вршац Павлиш Избиште Јасеново Банатска Паланка Помаз Бата Чип Батања Деска [1]
  6. Приликом поздрављања [удаваче] са мајком увек долази до плача, што се пренесе и на остале жене. На селу, од ранијег времена, ово зову „плач матере божије". Девојка не плаче што јој је жао било кога из куће, већ обично од радости што је прошевина тако лепо завршена или што је прошевина и против њене воље ипак обављена ( — НМ НБ Км Ме). [8] [1]


Изрази:

  1. Да ми умре ˜ акуз те лажем Јасеново [1]
  2. јѐбе̄м ти ("псовка"; "Јѐбе̄ш му ма̏тер, не̏ знам ни ја̏, не̏гди"). Лаћарак Ново Милошево Зрењанин Томашевац Борча [1]
  3. Гледајматер па бирај ћерку [1]
  4. отац и ˜ слуге без новаца ("родитељска љубав је безусловна и несебична"). [1]
  5. моја рука проси, кандило носи, ако нећеш дати, умреће ти ˜ ("клетва"). Кикинда [1]
  6. иди у ђаволскуматер ("псовка"). Вршац [1]
  7. не мо̏жеш да си једно̑ме ˜, а дру̏гоме ма̏ћија ("треба се према свима односити једнако"). Вршац [1]
  8. јебла јемати ("исто"; "Јѐбла̄ је ма̏ти, ње̑на ма̏ти"). Шимановци [1]
  9. како га ˜ роди̏ла ("сасвим го"). Вршац [1]
  10. ка̀ки о̀тац та̀ки си̑н, ка̀ква ˜ та̀ка ћи̑ ("мушко дете има особине оца а женско мајке"). Вршац [1]
  11. ма̏тер ти тво̀ју ("псовка"; "Ма̏тер ти тво̀ју, бе̏гај док те ни́сам ува́тио, па да ти по̀ка̄жем ко̀ме̄ ћеш ти̑ разби́јати пе̑нџере"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 110, 111, 120, 148, 400.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 319.
  4. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 47.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 60, 61.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118, 126, 131, 132, 134, 137, 138, 156, 157.
  7. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140, 147.
  8. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 41.
  9. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]