лала

лала

лала (српски, lat. lala)[уреди]

Именица[уреди]

лала, м

Категорије: хип.


Облици:

  1. ла̑ла Вршац Јасеново, ла́ла [1]
  2. ла́ла Тараш [1]
  3. ла̑ла Јасеново [1]
  4. ла̑ла Вршац [1]
  5. ла̑ла Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Старија мушка особа. [1]
  2. Отац. [1]
  3. Деда. [1]
  4. Свекар. [1]
  5. Старији брат. [1]
  6. Девер. [1]
  7. Стриц. [1]

Примери:

  1. Фала ти, лало, за све што си за нас урадио. [2] Ченеј [1]
  2. Во̀дијо̄ ме ла́ла на ва́шар. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Синоними:

  1. лалица [1]


Облици:

  1. ла̑ла Вршац Јасеново [1]

Значења:

  1. Отац. [1]

Примери:

  1. Во̀дијо̄ ме ла́ла на ва́шар. [3] Пачир Турија Ђурђево Ковиљ Нови Кнежевац Мокрин Ново Милошево Меленци Тараш Деска [1]


Именица[уреди]

лала, ж

Категорије: бот.


Облици:

  1. ла̑ла Јасеново, ла́ла [1]
  2. ла̑ла Јасеново, ла́ла [1]

Значења:

  1. Врста биљке из фамилије љиљана Tulipa gesneriana. [4] Платичево[1]
  2. Украс на одећи у облику цвета лале. [1]

Примери:

  1. Пр̑во ми је би́ла ви̏сибаба, цве̏тала, па о̏ндак је цве̏то ша̀фра̄н, па е̏во са̏д зу̀мбул, па ла́ле, па о̀вај зи̑мски ше́бој, ста̑ри зи̑мски ше́бој и̏ма, ла́ле. [5] [6] [2] Велики Гај Сусек Свилош Пачир Турија Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Меленци Тараш Елемир Шурјан Бока Неузина Деска Ченеј [1]
  2. Ста̏ви ко̀јӣ стру̑к ла́ле у ва́зу. Бачинци [1]
  3. Ла́ле са̏де су по̏челе ра́стити, ча̏шице су се ра̏сцветале, кри̏нови ра́сту. Нови Сад [1]
  4. Те̏ла је да је пра̏вим бу̀ке̄т од на̏шег цве̑ћа, па сам мѐтула ру́же, ла́ле, нѐки кара̀нфил и ма́лко ли̑шћа да би̏де ле̏пчи. Јаша Томић [1]
  5. Украшаване су [чакшире] шарама (руже, лале и др.) од „берлинеа”. [7] Јарковац [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. ↑ 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65.
  4. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5.
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 316, 528.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 129.
  7. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 94.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=лала&oldid=412980”