колко

колко

колко (српски, lat. kolko)[уреди]

Прилог[уреди]

колко, прил.

Значења:

  1. За исказивање мере, количине у управном говору. [1]
  2. За исказивање мере, количине у неправим питањима и зависним реченицама. [1]
  3. За исказивање упоредне мере, количине нечега. [1]
  4. За исказивање било које, неодређене мере, количине. [1]
  5. За исказивање максималних могућности, способности. [1]
  6. За истицање веома велике количине. [1]

Примери:

  1. Спа̏ија пи̑та: „Ко̏лко је?”. [2] [3] [4] Кикинда Госпођинци Нови Сад Вршац Црепаја [1]
  2. О̏ндак се пога́ђају с ба́шом ко̏лко ћеду да пла̑тиду. Бешка [1]
  3. Све̏ др̏кће ко̏лко ме во̏ле. Бечеј [1]
  4. Не̏ знам ре̏ћ ко̏лко је са́ти. Товаришево [1]
  5. При̏јатељ је ка́зо ко̏лко да̑ капита́ла ће́рки. [5] Јасеново Бачинци Лаћарак Шимановци Жабаљ Нови Сад Српска Црња Итебеј Елемир Фаркаждин Ченеј [1]
  6. О̏н са̏д и̏ма̄ ве̏ћу пла́ту ко̏лко Да̏ница. Визић [1]
  7. Би́ло је вези́ва̄ње, ра́вно скрњи́ва̄ње, о̀дгоре се се̏кло ко̏лко је та̏чка висо̀ко, толѝко је би̏о и вѝногра̄д висо̀ко. Ченеј [1]
  8. Ја̏ ко̏лко мо̏жем, толѝко по̀ма̄жем. Бегеч [1]
  9. То̑ тре̏ба да се зна̑ ка̏ко је бр̏до толи̏ко да осну̏је, толи̏ко жи̑ца ко̏лко и̏ма та̏мо зу̑баца. [6] [7] Избиште Стари Сланкамен Бачко Петрово Село Ново Милошево Меленци Арадац Фаркаждин [1]
  10. Гро̑жђа би́ло је ко̏лко је тре̏бало и ова̀ког и она̀ког. Ченеј [1]
  11. До̏били смо ко̏лко смо до̏били. Башаид [1]
  12. Ко̏лко нас и̏ма, ску̏пимо се. [1]
  13. Ко̏лко ко̏ о̏ће, да̑ му но̏ва̄ца. [8] [9] Елемир Сомбор Суботица Кикинда Арадац Јаша Томић Фаркаждин Избиште [1]
  14. Ко̏лко је ко̏ мо̏го да̏ти. Сомбор [1]
  15. Ви́кала сам и̏зрӣком ко̏лко ме гр̏ло до̀носи, и јо̀пет ме нѝје чу̏во. [10] Фаркаждин Велики Гај [1]
  16. Па колко го̏д мо̀гу зи̏нем, па она̀ко на̀ пе̄нџер. Шимановци [1]
  17. Ко̏лко сам њо̑ј нара́дила, на̀хеклала. Сремска Каменица [1]
  18. Мо̀ја ма̏ма ѝде у ко̏лко ку̑ћа. Обзир [1]
  19. Ко̏лко и̏ма де́ца без ро̀дите̄ља. Баранда [1]
  20. Покази̑ва да ви̏ду а̏мбар, све̏ жи̏та, да вѝди ко̏лко жи̏та, да не ми̏сли да ва̏ша ће́рка ће да бу̏де гла̑дна. [8] [11] [12] [13] Јасеново Кумане Калаз Чип Батања [1]


Изрази:

  1. Видетиколко је сати ("схватити озбиљност, тежину ситуације"; "Видео је он већ „колко је сати”, да ће ту нешто бити, кад се девојачки отац распитује за дуг"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 125.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 288.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 132, 280.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 280.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  8. 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 76.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 162.
  10. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 288.
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 133.
  12. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.
  13. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 48, 50.

Напомене[уреди]