клин

клин

клин (српски, lat. klin)[уреди]

Именица[уреди]

клин, м

Категорије: кол.кол.кол.кол.


Облици:

  1. кли̏н Ковин, кли̑н [1]

Значења:

  1. Гвоздени или дрвени предмет заоштрен на једном крају. [1]
  2. Клин којим се повезују и учвршћују рогови у кровној конструкцији. [1]
  3. Којим је пољопривредна машина ваљак причвршћен за конструкцију. [1]
  4. Којим је руда запрежних кола причвршћена за кракове. [1]
  5. Којим је причвршћена срчаница за трап. [1]
  6. Којим се руда учвршћује за јарам. [1]
  7. Четвороугаоно парче платна уметнуто између ногавица мушких гаћа (доњег дела ношње). [1]
  8. Делови на разбоју који држе разапету вуну или кудељу. [1]

Примери:

  1. Ученик или шегрт почињао је са прављењем заглавака, клинова, од багрема. [2] Панчево [1]
  2. Када таванске гредице буду учвршћене, дижемо рогове и спајамо их дрвеним клиновима и кламфама. Нови Бечеј [1]
  3. Нићифор је помагао комшији Шандору да припреми рупе и дрвене клинове за рогове. [1]
  4. Правили су [колари] оквире за дрљаче у које су уграђивани гвоздени клинови [ПЧ VIII 53. Надаљ [1]
  5. О̏ндак је би́ла др̀ља ча др̀ве на а гво̀зде ни кли̏но ви. Томашевац [1]
  6. На ја́рму и̏ма жље̑б, и̏ма ру̏пе и о̏ндак ту̑ се ме̏ту кли̏нови гво̀здени ко̀је нѐ може да па̏дне у хо́ду, мо̏же да се спу̏сти, мо̏же да се сте̑сни ма̏ло во̀лу за вра̑т. [3] Тараш Ердевик Сусек Суботица Дероње Вајска Чуруг Падеј Нови Бечеј Меленци Житиште Елемир Орловат Црепаја [1]
  7. То̑ је здра̏во, кр̏то др̏во, а кад се о̀сӯши — не̑ћеш у̀дарити кли̏н у њѐга за жи́ву гла̑ву. Мартонош Лаћарак Мол Нови Кнежевац Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј [1]
  8. Са̏д се зо̀ве ѐксер, пре̏ се зва̏о кли̑н. [1]
  9. О̏нда на̀правиш у̀нӯтра ле̏тве, та̀ко, а о́вде у̀дариш кли̏нове, ѐксере. Ђала Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
  10. За̀куцај ми јѐдан кли̑н у вра́та да и̏мам ди да за̀качим кѐцељу кад је ски̏нем. [4] Ченеј [1]
  11. Угла́ви та̑ј кли̏н да ти нѐ спадне ци̏га̄нка на пре̏слици. Лаћарак [1]
  12. Гри̑вна и кли̏н. Кли̏н за̀те̄же ко̏су, а гри̑вна др̀жи ко̏су. [5] Футог Бачинци Бачка Паланка [1]
  13. Ће да би̏дне така зи̑ма, да ће кли̑нови од мѐтера да вѝсиду сас стре̑је. [4] Ченеј [1]
  14. Гаће су биле веома широке, шивене од полукудељног платна, састављене од 2 до 6 пола у једну ногавицу. Између ногавица уметано је четвороугаоно парче платна „тур” или „клин”. [6] [1]
  15. Има витлова са хоризонталним дашчицама, и то две под правим углом унакрст стављене, једнако дугачке даске са рупицама, а у рупице се ставе „палице” или „клини”, који држе разапету вуну или кудељу. [7] [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. мн кли̏ни. — И о̏нда то̑ почу̀па те̑ кли̏не о̏коло што на̀куцају и е̏то то̑ о̏де бр̑зо ("И о̏нда то̑ почу̀па те̑ кли̏не о̏коло што на̀куцају и е̏то то̑ о̏де бр̑зо"). Суботица [1]
  3. ново сито о ˜ виси ("нова ствар се чува, пази"). Јасеново [1]
  4. сигуран ко врбов ˜ ("исто"). Сомбор Нови Сад Ново Милошево [1]
  5. ˜ секлином вади ("противника треба тући истим средствима којима се он служи"). Бачки Брестовац [1]
  6. Дрматиклинове ("магијска радња у којој млада дрма клинове на чивилуку да би себи обезбедила мушки пород"). [1]
  7. ци̏гуран ко вр́бинкли̏н ("исто"). Вршац Јасеново [1]
  8. Чвр̑ст ко вр̀бовкли̏н ("непоуздан, несигуран"). Ђурђево Нови Сад Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 110.
  3. 3,0 3,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  4. 4,0 4,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  6. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 148.
  7. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 90.
  8. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене[уреди]