кила
кила
кила (српски, lat. kila)[уреди]
Именица[уреди]
кила, ж м
Категорије: мед.прен.
Значења:
- Отеклина која настаје исpaдањем унутрашњих органа или њихових делова из њиховог природног лежишта у суседну телесну шупљину или подкожу, брух, хернија. Суботица Турија Змајево Ђурђево Бегеч Нови Кнежевац Ново Милошево Јасеново[1]
- Мушка особа без једног тестиса. Ново Милошево[1]
Именица[уреди]
кила, ж
Облици:
Значења:
- Јединица мере за тежину. [1]
Примери:
- Ме̏ћем у ше́рпу од де̏сет ли̏тара по̏ла во̀де и ки̏лу и̏ по шѐћера. [2] [3] [4] [5] [6] Ченеј Лаћарак Черевић Бешка Стари Сланкамен Суботица Пачир Турија Дероње Равно Село Госпођинци Бегеч Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Међа Арадац Бока Велики Гај Томашевац Фаркаждин Вршац Павлиш Избиште Сефкерин Јасеново Ловра [1]
- Два̏ дина́ра би́ла ки̏ла бра̏шна. Сремска Каменица [1]
- А ко̏д на̄с о̑н валда ни́је ни је̏о ако не по̀једе по̏ла ки̏ле ле̏ба одједа̀ред, јѐдан о̀брок. [1]
- Ѝмо̄ сам ки̏лу дува́на. Ђала [1]
- Место две̏ста ки̑ла, ми њи̏ма три̏ста ки̑ла гу̏рнемо е̏ксе̄ра и гво̑жђа којека̀квог. Бечеј [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 66, 79, 81, 316.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 70.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 16, 129.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 130.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).