кашикара

кашикара

Српски

кашикара (српски, lat. kašikara)

Именица

кашикара, ж

Категорије: зоол.


Облици:

  1. кашѝкара [1]

Значења:

  1. Направа за држање прибора за јело (обично плетена корпица или табла са избушеним рупама). [1]
  2. Врста чапље Platalea leucorodia. [1]
  3. Дугачка бургија. [1]
  4. Воденица поточара у које су пера на колу у облику кашика. [1]

Примери:

  1. За ка̀шике би́ло је и̏сто, кашѝкара зва́ли су. Толѝко, плѐкано, и то̑ је на бо̏бице све̏ с на̀лӣчја. [2] [3] Врдник Суботица Мартонош Сомбор Турија Чуруг Равно Село Змајево Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Бегеч Ђала Ново Милошево Итебеј Омољица [1]
  2. Уздужни канали [прдаљке] су бушени такође дугачким бургијама кашикарама, врло прецизно, најпре тањом, а затим дебљом бургијом. [4] Кикинда [1]
  3. У Војводини су била заступљена три типа воденица: поточаре — кашикаре са млинским каменом директно везаним на хоризонтално погонско коло. [5] [1]


Синоними:

  1. кашикар [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 257.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 74.

Напомене