ка̑л

ка̑л

ка̑л (српски, lat. kȃl)[уреди]

Именица[уреди]

ка̑л, м

Категорије: ков.


Облици:

  1. кал 2 [1]

Значења:

  1. Поступак повећавања тврдоће челика наглим расхлађи ва њем уси ја ног ко ма да у во ди или у уљу. [1]

Примери:

  1. Ако не̑ма су̑мпо ра у у̏гљу, ни ка̑л нѐ мо жеш да до̏би јеш ка̏ко тре̏ба. [2] Ковиљ Крчедин [1]
  2. Ви̏дӣ се на ка́лу. Кад је пла́вожу́то бо̀ја, ја̏ прѐ кӣдам, и о̏нда ла̑дим по̏сте pe но. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]