kȃl

kȃl

kȃl (srpski, lat. kȃl)[uredi]

Imenica[uredi]

kȃl, m

Kategorije: kov.


Oblici:

  1. kal 2 [1]

Značenja:

  1. Postupak povećavanja tvrdoće čelika naglim rashlađi va njem usi ja nog ko ma da u vo di ili u ulju. [1]

Primeri:

  1. Ako nȇma sȗmpo ra u ȕglju, ni kȃl nѐ mo žeš da dȍbi ješ kȁko trȅba. [2] Kovilj Krčedin [1]
  2. Vȉdӣ se na kálu. Kad je plávožúto bòja, jȁ prѐ kӣdam, i ȍnda lȃdim pȍste pe no. Novi Sad [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ка̑л&oldid=230798”