Пређи на садржај

заде́вати

заде́вати

заде́вати (српски, lat. zadévati)

[уреди]

Глагол

[уреди]

заде́вати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.риб.риб.трп.


Облици:

  1. задевати, , [1]
  2. -ем, задевати [1]
  3. задевати [1]
  4. задевати, , [1]
  5. задевати, -нем [1]

Значења:

  1. Забадати; качити за нешто или иза нечега. [1]
  2. Побадати биљку у земљу, садити. [1]
  3. Че сто се сукобљавати, изазивати свађу. [1]
  4. Трпати се, мешати се у туђе послове, разговоре и сл. [1]
  5. Забоден, закачен. [1]
  6. Забости; затаћи, прикачити за нешто или иза нечега. [1]
  7. Постављати мреже, најчешће вршке, или струкове у воду. [1]
  8. Завући се, заплести се. [1]
  9. Забоден, закачен. [2] Томашевац[1]
  10. Овлаш причврстити, притворити, не затворити сасвим. [1]

Примери:

  1. О̏нда се заде́вају те̑ ру̏жице у по̀гачу. Мартонош Каћ [1]# Шта̏ ме ста̑лно заде̑ваш?. Црвена Црква [1]# О̀ткад сам ту̑, ко̀мшија се за̀де̄ва са̏ мном, ва̏ла му кри̑во што сам наме́стио но̀ву ку̏ћу. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# О̑н је пр̑ви по̏чео да се заде̑ва. Црвена Црква [1]# Задева се ди му није место. [1]# Ваља́но је задевѐно, не̑ће па̏сти. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]# И̏гла — то̑ су заде̏нили за шеши̏р. Избиште [1]# При́чала ми по̀ко̄јна ба̏ба, у ње̑но сѐло се жѐнили три̑ бра̏та у јѐдан да̑н и ску̏пиле се дѐво̄јке да за̀дену три̑ ру̏змарина. Јаша Томић [1]
  2. За̀дене̄ се бо̀сӣљка. [3] [4] Фаркаждин Мартонош Суботица Вилово Мокрин Кикинда Српска Црња Неузина Бока Шурјан Томашевац Перлез Ловра Деска [1]
  3. За̀дену га за ѝкону. Житиште [1]# Оћемо ићи да заденемо вршке? Ајде да заденемо вршке. [5] Мол Кленак Бачка Паланка [1]# И о̏нда само у̏змеш и за̀денеш но̑ж до ко̀стӣју. Суботица [1]# Риба како иде, ту се [у метницу] задене, и кад се задене, риба не уме да се врати. [5] [6]
Мол Србобран Фаркаждин [1]# Ви̑ кад сте до́шле, а ја̑ са̏мо сам искљу́чила чекића̑р, оно̑ сам са̏мо заде̏ла, ни́сам затво̀рила. Избиште [1]


Изведене речи:

  1. задѐвен [1]
  2. за̀денути [1]
  3. за̀денут [1]
  4. заде̏ти [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 223.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 115, 119, 207.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 219, 223.
  5. 5,0 5,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 148.

Напомене

[уреди]