вр

вр

вр (српски, lat. vr)[уреди]

Именица[уреди]

вр, м

Значења:

  1. Горња, највиша тачка, врх. [1]
  2. Ужи, тањи, шиљасти део; завршетак. [1]
  3. Површина воде. [2] [3] Сремски Карловци Стари Сланкамен Футог Мол Перлез Сефкерин[1]
  4. До врха пуно. [1]
  5. Завршетак, граница. [1]

Примери:

  1. О̑н је у̀мео од две̑ и̏ по го̏дине на вр̏ кро̀ва да се по̀пење по ме̏рдевина̄ма и да у̀зјаши го́ре. Голубинци [1]
  2. Кад би ја̏ о̀цеко тј вр̏, о̀во чѐтири гро̑зда би о̀стала пра́зна. [4] [5] [6] Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Мокрин Итебеј Башаид Меленци Сакуле Фаркаждин Избиште Јасеново [1]# То̏ су ми и̏сто ти Ци̏гани пра̏вили, са̀мо се сло̀мио вр̑. Ђала [1]
  3. Сели на тај вр̑. [3] [7] Фаркаждин Госпођинци Ново Милошево Итебеј Вршац [1]# По јѐда̄н са ка̀маре са ко̏ла ба̑ца на ске̏лу, а о́на ба̑ца го̏ре, на вр̑ј се заврша́вало то̏. Велики Гај [1]# Врх, слеме куће је прекривен укрштеним сноповима [трске]. Панчево [1]# Ви̏ше пу́та се отки́вало са вр̀[х]ом од чѐкића. Ђала Бачинци Суботица Тараш [1]# Ко̀си, ал нѐмо̄ј та̀ко вр̑ ко̀сом ко̀сити или средѝном ко̀сом, пѐтица нека ти но̏си. Ђала Ново Милошево Вршац [1]# Вр̀јеви се осу́шили. [8] Башаид [1]
  4. Паприка се с врја гризе. Мокрин [1]
  5. Ако цвѐта о[д] до́ле до го́ре, онда ће ду̏гачка зи́ма би̏ти […] ако са́мо на вр̀ју цвѐта, онда ће са́мо на кра̀ју би̏ти зи́ма. Мартонош [1]# Ло̀за ка̏ко ни̏кне на̀ кућици, и о̀на се ши̑ри да̏ље […] и на вр̀ву лубѐница ра́сте. [9] Сомбор [1]# По̏чне о̀дгоре из вр̀ва, па до̏ле ѝде. Сивац [1]
  6. Од вр̀ва по̏чну, о̏нда те̏ра до̏ле, ко̏лко је ве̏лика (кошница) ѝзнӯтра. [10] Товаришево Суботица Радојево Бока Бела Црква [1]# Паприка се с врја гризе. Мокрин [1]# То̏ је као кад у̏змем мака̏зе и бе̏о ко́нац, па одсе́чем вр̑ј од ко́нца. [11] Избиште [1]# Ал он је пре наишо на врх удице, нег што је дошо до чепа. [2] Кленак [1]
  7. Обично ми ако бацамо по тврдим теренима, ди је камен, шодер, удица се иступи. То обавезно оштримо врх удице. Босут [1]# Бу̏дне чѐтир крава́ља (то̑ су све̏ пу̏не ко́рпе: ту̑ су ћу́ркови, па кола́ча свакоја́ки — у вр̏ би̏дне). [12] Врдник [1]
  8. У вр баште је орај. Черевић [1]# Ѝшло̄ се у̀ вр ба́ште и на у̀ранак [за Ђурђевдан]. [13] Елемир Ковиљ Томашевац [1]
  9. И ми̑ смо би́ли на̀ вр ба̑ште. Војка [1]


Изрази:

  1. ("досадити коме"). Вршац [1]
  2. иза́ћи ко̀ме на вр̑ гла́ве ("исто"). Вршац [1]
  3. очи му на вр главе ("веома је радознао, знатижељан, љубопитљив"). [1]
  4. на вр̑ јези̏ка ми је ("не могу се сетити"). Вршац Јасеново [1]
  5. у вр главе ("пуно"). Сомбор [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 339.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 79.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 49, 339.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 268.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 98.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 16, 38.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 221.
  10. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 343.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 293.
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 173.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

вр
вра, врб, врв, врг, врд, врђ, вре, врж, врз, ври, врј, врк, врл, врљ, врм, врн, врњ, вро, врп, врр, врс, врт, врћ, вру, врф, врх, врц, врч, врџ, врш

Префикс[уреди]

вр
авр, бвр, ввр, гвр, двр, ђвр, евр, жвр, звр, ивр, јвр, квр, лвр, љвр, мвр, нвр, њвр, овр, пвр, рвр, свр, твр, ћвр, увр, фвр, хвр, цвр, чвр, џвр, швр
рв, вр, рв, рв, вр, вр
р, в, р, рв, в, вр