велим
велим
Српски
Српскивелим (српски, lat. velim)
Категорије: през.
Облици:
Значења:
Примери:
- А шта̏ вѐлӣш са̏д?. Војка, Сремска Митровица, Сремска Каменица [1]
- Ми̑р, ни ре̑чи да ни́сам чу̏о, вѐлӣ по́па. Лаћарак [1]
- А са̏д вѐли: не̏ би се вра́тила. Нови Сад [1]
- По̏п вѐли да ђа́ци до̑ђу у цр̑кву. Војка [1]
- Жѐна вѐли: ва̀лда не̑ћеду. [3] [4] [5] [6] [7] Фаркаждин, Сомбор, Госпођинци, Нови Кнежевац, Ново Милошево, Житиште, Кумане [1]
- Дал се [млина] од себе сама упалила, комшију питам, ко велим заборавили да је подмажу па се неки лагер упалио. [8] Сакуле [1]
- А ја̑, ко вѐлим, би̏ће јо̏ш ле́пи да́на, пора́дићемо, а ви̏ди ти са̏д о̀ве ладно̀ће!. Ковиљ [1]
- А ја̑ вели̑м до́бро му, а гле̏ ка́кво до́бро, ту̑го!. Вршац [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Речник Српскога Језика, измењено и поправљено изданње, ISBN 978-86-7946-004-2
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 125.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 291.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 32.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 586.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 129.