šȉlo
šȉlo
Именица
[уреди]šȉlo, с
Категорије: ћурч. ћурч.ћурч. ћурч.прен.
Облици:
Значења:
- Alatka za bušenje rupa, obično pri šivenju debljeg materijala (kože i sl.), u obliku deblje igle s drvenom drškom. [1]
- Alatka za bušenje rupa na koži. [1]
- Isto. [1]
- Četvorostrano šilo za bušenje kože. [2] Панчево[1]
- Metalni klin sa poprečnom drškom kojim se odvaja red zrna na klipu kukuruza da bi se lakše krunio. [1]
- Prodorna, okretna, sposobna osoba; nemirno, nestašno dete. [1]
Примери:
- Sa šȉlom se prȍbijedu búše, jebo tȏ nè moš ovàko s ȉglom i ȍnak mȍž da ùkucaš jèksere u đȍn. Јаша Томић [1]
- Na šȉlo mȅteš i... ȅto tàko ȕviješ. [3] Ковиљ [1]
- Tȍ sam prȁvio šȉlo, za búšenje. Ђала [1]
- Uzmi šilo i probuši jamu na kajš. [4] [5] [6] [7] [2] Ченеј Сусек Свилош Черевић Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Мокрин Ново Милошево Итебеј Тараш Шурјан Бока Неузина Вршац Јасеново Панчево Ловра Деска Иванда [1]
- Veliko šilo služi za opučavanje koža kad se aljetak stavi na sto da se kroji. [1]
- Malo šilo upotrebljava se kod izrade petlji i dugmadi. [8] [1]
- Pȓvo se òpāra sa šȉlom, pa se krȗni. [9] Госпођинци [1]
- Sa šȉlom je dòbro da se rȃdi, jebo ȍnak nȇ da òdereš pȑste; s njȋm ìdeš med zȑnad i ȍnak òna òtpadu. [4] [6] [7] [9] [10] Бока Јамена Свилош Јарак Бољевци Мартонош Мол Лалић Турија Надаљ Чуруг Дероње Жабаљ Мошорин Каћ Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Тител Ђала Санад Ново Милошево Српска Црња Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Неузина Ботош Перлез Уљма Деска Ченеј Иванда [1]
- Tȋ šȉlom páraj, a jȃ ću krúniti. Суботица [1]
- Pa iséče sa šȉletom. [4] Житиште [1]
- Krȗnim sa šȉletom. [11] [4] Бока Међа [1]
- To je šilo od čoveka, on se svud probije. Јасеново [1]
- Tȏ ti je prȃvo šȉlo o[d] dèvōjke. Zà nju nȇma mȕke, svȅ znȃ d[a] urȃdi, svȕd stȉgne, svȅ svȓši na vréme; svȁki kȏ je òženi će da se ùsreći. Шурјан [1]
- On ti je pravo šilo. [6] Иванда Сусек Свилош Черевић Сомбор Јаша Томић Бока Неузина Ченеј [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 324.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 346. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 132.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 98.
- ↑ 9,0 9,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 307.