ши̏ло
ши̏ло
Именица
[уреди]ши̏ло, с
Категорије: ћурч. ћурч.ћурч. ћурч.прен.
Облици:
Значења:
- Алатка за бушење рупа, обично при шивењу дебљег материјала (коже и сл.), у облику дебље игле с дрвеном дршком. [1]
- Алатка за бушење рупа на кожи. [1]
- Исто. [1]
- Четворострано шило за бушење коже. [2] Панчево[1]
- Метални клин са попречном дршком којим се одваја ред зрна на клипу кукуруза да би се лакше крунио. [1]
- Продорна, окретна, способна особа; немирно, несташно дете. [1]
Примери:
- Са ши̏лом се про̏биједу бу́ше, јебо то̑ нѐ мош ова̀ко с и̏глом и о̏нак мо̏ж да у̀куцаш јѐксере у ђо̏н. Јаша Томић [1]
- На ши̏ло ме̏теш и... е̏то та̀ко у̏вијеш. [3] Ковиљ [1]
- То̏ сам пра̏вио ши̏ло, за бу́шење. Ђала [1]
- Узми шило и пробуши јаму на кајш. [4] [5] [6] [7] [2] Ченеј Сусек Свилош Черевић Мол Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Мокрин Ново Милошево Итебеј Тараш Шурјан Бока Неузина Вршац Јасеново Панчево Ловра Деска Иванда [1]
- Велико шило служи за опучавање кожа кад се аљетак стави на сто да се кроји. [1]
- Мало шило употребљава се код израде петљи и дугмади. [8] [1]
- Пр̑во се о̀па̄ра са ши̏лом, па се кру̑ни. [9] Госпођинци [1]
- Са ши̏лом је до̀бро да се ра̑ди, јебо о̏нак не̑ да о̀дереш пр̏сте; с њи̑м ѝдеш мед зр̏над и о̏нак о̀на о̀тпаду. [4] [6] [7] [9] [10] Бока Јамена Свилош Јарак Бољевци Мартонош Мол Лалић Турија Надаљ Чуруг Дероње Жабаљ Мошорин Каћ Бачка Паланка Бегеч Ковиљ Тител Ђала Санад Ново Милошево Српска Црња Меленци Тараш Јаша Томић Шурјан Неузина Ботош Перлез Уљма Деска Ченеј Иванда [1]
- Ти̑ ши̏лом па́рај, а ја̑ ћу кру́нити. Суботица [1]
- Па исе́че са ши̏летом. [4] Житиште [1]
- Кру̑ним са ши̏летом. [11] [4] Бока Међа [1]
- То је шило од човека, он се свуд пробије. Јасеново [1]
- То̑ ти је пра̑во ши̏ло о[д] дѐво̄јке. За̀ њу не̑ма му̏ке, све̏ зна̑ д[а] ура̑ди, сву̏д сти̏гне, све̏ свр̑ши на вре́ме; сва̏ки ко̑ је о̀жени ће да се у̀срећи. Шурјан [1]
- Он ти је право шило. [6] Иванда Сусек Свилош Черевић Сомбор Јаша Томић Бока Неузина Ченеј [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Драгица Стојковић, Опанчарски занат у Панчеву. — Рад, 31, 1988— 1989, 315—330, стр. 324.
- ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
- ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 346. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Милан Милошев, Вршачке папуџије. — Рад, 6, 1957, 121—137, стр. 132.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 7,0 7,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 98.
- ↑ 9,0 9,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 307.