ùstajati
ùstajati
Глагол
[уреди]Категорије: риб.
Облици:
Значења:
- Dizati se posle spavanja. [1]
- Zauzeti uspravan, stojeći položaj; dići se na noge (iz sedećeg ili ležećeg položaja). [1]
- Dići se posle spavanja. [1]
Примери:
- Mȅtem pàpuče ako ùstāju nȍću. Шимановци [1]
- Ȁjde ùstājte, trȅba da rȃdite! Лаћарак [1]
- Zȁjutra ùstajēmo u trȋ. [2] Мартонош Српски Крстур [1]
- Pa kad sam bíla déte, nísam tàko ùstajala rȁno. [3] Арадац Нови Сад Итебеј [1]
- Mȍj mȗž u čètir sȃta lȅti ùstajo i otváro rádnju dok ljȗdi nè pōđu na pìjace, na pòsō. Сремска Каменица [1]
- A jȃ kad sam vȉdila da òni nè daju da ùstane sa stòlice, jȃ sam se ȍdma obnèsvesla i kȃžem njȉma: „Štȁ ćete sas mòjim sȋnom?”. [4] Кумане [1]
- Mlȃda ustȁne, svȅkar prȇđe, svȅkrva, poljȗbi u rȗku. Избиште [1]
- Ùjutru búdio nas je vòjvoda da ùstanēmo. [2] [3] Лаћарак Ђала Нови Кнежевац Падеј Меленци [1]
- Ùstanemo kȁd u jèdan sȃt, kad u dvȃ, pa mȇsimo. [2] [5] [4] Зрењанин Турија Нови Сад Ђала Нови Кнежевац Ново Милошево Арадац Фаркаждин [1]
- Kad svȁne, ùstanē se, a ȕveče se, kad se smȑkne, lȅgnē se. Елемир [1]
- Jȍš svȇt níje ùsto. Шимановци [1]
- Ljȗdi ùstanu, rȃne kònje. Товаришево [1]
- Kad ustȁneš, pȓvom u komšȉju poglȅdaš. [1]
- Pa ustȁnem ȕvek u pȇt, pȍla šȇs. Избиште [1]
- Mȍj svȅkar ȕvek je ustȁo pȓvi. Вршац [1]
- Pȓvi mȍra da urȁniš, da ustȁneš. Павлиш [1]
- Som ide u oktobru da spava, u martu ustaje. [6] Бездан [1]
- Ova godina je iznimna, rano je počelo lepo vreme, pa možda je [som] i pre usto. [6] Мол [1]
Изрази:
- ustati ko veštac ("veoma rano ustati, poraniti"; "Nèdeljom jȃ nè rādim nȉšta, al kad Míla ùstane ko véštac, mȏra da ùstanem i jȃ"). Јаша Томић Сомбор Бока [1]
- ustati trćka ("isto"; "Šta si usto trćka"). Ново Милошево [1]
- ustati na levu nogu ("biti ceo dan neraspoložen, mrzovoljan"). Сомбор Ново Милошево Вршац [1]
- Krava legne na krajcaru, austane na dinar ("neočekivano postati bogat"). [1]
- Ko da je iz gróbaustȃv ("loše izgledati"). Вршац [1]
- ustati ko vȅštica ("isto"). Сомбор [1]
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 120. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 3,0 3,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 163.
- ↑ 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 136. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 31.
- ↑ 6,0 6,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.