Kad je pùnīja, òna lȅpše ìzglēda; kad je prázna, kad nȇma zȍbi, ne nàpreduje gotovo nȉšta — onda zálud sámo što je dr̀žu, jel nȅga svȕd kȏšta. [1]Zrenjanin[2]
↑Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 149.
↑ 2,02,1Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
