Kad je pùnīja, òna lȅpše ìzglēda; kad je prázna, kad nȇma zȍbi, ne nàpreduje gotovo nȉšta — onda zálud sámo što je dr̀žu, jel nȅga svȕd kȏšta. [1]Зрењанин[2]
↑ 2,02,1Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
