vlat
vlat
Imenica
[uredi]vlat, ž
Značenja:
- Stabljika trave. Sombor Subotica Zmajevo Vršac[1]
- Pojedinačna stabljika žitarice. [1]
- Sorta žita. [2] Gospođinci[1]
- Isto. [3][1]
- Vrh klasa kod žitarica. [1]
- Sorta žita. [1]
- Sorta pšenice. [4][1]
- Kolač od krajeva otkinutih pri rastezanju testa za česnicu. [1]
- Kolač u obliku žitnog klasa koji se pravi za Božić. [1]
Primeri:
- Jèdna kr̀stina, mȅćeš sve s vláti unútra, pópu mȅteš odòzgo. [5] [6] [7] [8] [9] Đala Laćarak Kraljevci Sombor Subotica Martonoš Gospođinci Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Itebej Perlez Vršac Ivanda [1]
- Prȁvilā sam vénac ȍd vlāta. Pačir [1]# Ako je vlȃt dȍbar, dȕži, bȍlji je rȏd žȉta. Subotica [1]
- Jèdān krȃj pȕšta klȉcu gȍre, a jèdān krȃj pȕšta klȉcu ȕ zemlju. I òvāj gȏrnji krȃj — tȃj rásti dògod ne ìzīđe vlȃt. [2] [10] Žabalj Mol Zmajevo Begeč Nadalj Gospođinci Čurug Kać Kovilj Titel Taraš Tomaševac Izbište Čenej Deska [1]# Kad se ѝzmlāti vlȃće, ȍnak se slȁma ùstrāni i sàdene se tȁmo ȕ strānu. Melenci [1]
- Kad se dȅne da je vlȃće unútra, da ne zàkišnja jèdna kr̀stina. Đala [1]
- Pȓvo mȅtemo dvȃ snòpa: kȍren dóle a vlȃće góre, da se prèljūbu, a ȍko tȃ dvȃ snòpa òve drȕge snopove fȕrt nȁokolo — pètnajs jel dvàjes, a pȍsle drȕgu kùpicu pa trȅću (svȅ u jèdnim pràvcu), kȍlko bȕde da ȉma u tȗ njȉvu. [11] [12] [13] Jaša Tomić Subotica Sombor Padej Bašaid Melenci Itebej Žitište Perlez Farkaždin Čenta Ilandža Jasenovo [1]# U staro vreme sejali smo stare fele žita: bankut, sekeš-žito, dekat i crno vlaće. [2] [14] Mokrin Titel [1]# Kidali su okrajke razvučenog testa [za česnicu] i od njega pravili kolač zvani vlat (vlat pšenice), koji su ukućani obredno jeli prvog dana Božića, da bi pšenica te godine dobro rodila. [1]
- Sami njihovi nazivi — vlat žita […] kao i mnogi drugi nazivi božićnih kolača […] jasno ukazuju na njihovu ulogu u ciklusu božićnih praznika ( — St) [EIS 96; PČ IV 146]. [15] [1]
Izvedene reči:
Izrazi:
- kȕpitivlȃće ("isto"). Vršac [1]
- Ìći uvlȃće ("sakupljati preostalo klasje posle završene žetve"). Novo Miloševo [1]
- ˜ koliki đak ("neka bude dobra žetva"; "U Čurugu"). [1]
Reference
[uredi]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 120.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 120.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 108.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 14, 25.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 45, 139.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 311.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 119.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 46, 51, 394.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141, 165.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 119, 121.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 139.
- ↑ Mila Bosić, Žitarice u plodonosnoj magiji kod Srba u Vojvodini. — Rad, 31, 1988—1989, 171—193, str. 180.