uvláčiti

uvláčiti

uvláčiti (srpski, ćir. uvláčiti)

Glagol

uvláčiti, {{{vid}}} neprel.

Kategorije: rib.pap.

Oblici:

1. ùvlāčim, uvlačiti
2. uvlačiti
3. uvlačiti, -čem
4. uvlačiti

Značenja:

1. Stavljati u unutrašnjost nekog ograđenog prostora.
2. Stavljati obruče u vršku.
3. Staviti u unutrašnjost nekog ograđenog prostora.
4. Namestiti, sprovesti instalacije (električne, vodovodne, gasne i sl.).

Primeri:

1. Rístić Svètozār, ȏn je uvláčio cȋgle ȕ pēć. Mokrin
2. Ònō je lȁkša kategȏrija — uvláčenje u pȇć, òvō je tȅža — izvláčenje. Mokrin
3. Uvlačimo obručeve. Padej
4. Ȏn ȉma trȋ ȉ po ìljade da uvúče dnȇvno — tȏ mu je nȏrma. Mokrin
5. U ùšicu uvúći [konac]. Martonoš
6. Prímer, sȁd je bíla konferèncija gde [j]e prètrēsano pítanje elektrifikácije sèla: da se uvúče svétlo, da dȍbije sèlo. Bašaid

Izvedene reči:

1. uvláčenje
2. uvúći

Sinonimi:

1. udenuti
2. [[[uvlakati]]] Vršac

Izrazi:

1. uvući se ko mačka. — Ùvūko se ko mȁčka prid vráta i ćúti, nȉko nè bi kázo da je tȗ, i svȅ je čȕo štȁ smo divánili ("Ùvūko se ko mȁčka prid vráta i ćúti, nȉko nè bi kázo da je tȗ, i svȅ je čȕo štȁ smo divánili"). Jaša Tomić Šurjan Boka Neuzina
2. Uvúći rȍgove ("povući se, ustuknuti"). Sombor Vršac
3. uvući se kome pod kožu ("podići kome, dodvoriti se kome, biti nekome miljenik"; "Takav je da bi se uvuko pod kožu"). Sombor
4. Uvlačiti petu ("izrađivati potpeticu popunjavanjem zadnjeg dela papuče"; "Tada se peta"). Vršac