stȁnica
stȁnica
stȁnica (srpski, ćir. stȁnica)[uredi]
Imenica[uredi]
stȁnica, ž
Značenja:
Primeri:
- Jedàred smo tàko ùšli, kod stȁnice blízu, u „Br̀zi vȏz", tàko se zvála kafàna. [1] Martonoš [2]
- I lȇpo ga mȅte na aftòbus, i da ga vȏzadu čètr stȁnice, te je dètetu žȅlju ìspunila, jel je jèdān, jedínac. [1] [3] Zrenjanin Sivac Gospođinci Srpski Krstur Kumane Farkaždin [2]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 17. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ 2,0 2,1 2,2 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 80, 101.