ста̏ница
ста̏ница
ста̏ница (српски, lat. stȁnica)[уреди]
Именица[уреди]
ста̏ница, ж
Значења:
Примери:
- Једа̀ред смо та̀ко у̀шли, код ста̏нице бли́зу, у „Бр̀зи во̑з", та̀ко се зва́ла кафа̀на. [1] Мартонош [2]
- И ле̑по га ме̏те на афто̀бус, и да га во̑заду чѐтр ста̏нице, те је дѐтету же̏љу ѝспунила, јел је јѐда̄н, једи́нац. [1] [3] Зрењанин Сивац Госпођинци Српски Крстур Кумане Фаркаждин [2]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 17. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ 2,0 2,1 2,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80, 101.