Pređi na sadržaj

rod

rod

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив rod rodovi
Генитив roda rodova
Датив rodu rodovima
Акузатив rod rodove
Вокатив rode rodovi
Инструментал rodom rodovima
Локатив rodu rodovima


Именица

rod, м

Слогови: rod,  мн. ro-do-vi


Значења:

[1] Najbliža rodbina, srodnici (obično krvni, po ocu i majci) uopšte. [1]
[2] Bliski, najbliži rod. Izbište[1]
[3] Proizvod biljaka koji se razvije iz cveta ili pod zemljom, plod. [1]
[4] Skup nečega iste vrste ili nečega srodnog što čini celinu, niz, red. [1]
[5] Pol (ljudi, životinja). [1]

Синоними:

  1. svojta [1]
  2. rođak [2] Čenej [1]
  3. porod [1]


Примери:

  1. Sede: komšije za sofrom i rodove. [3] [2] Krašovo, Crvena Crkva, Čenej [1]
  2. Jarkovčanima su „rod” svi srodnici i s muške i sa ženske strane, pa su npr. nekom čoveku „rod” i ženina tetka i ujak. [4] Jarkovac [1]
  3. Jȃ ìmām rȍda, pa tȃj rȏd ȉma u drȕgom sèlu rȍda, pa ìde nà slavu. Tovariševo [1]
  4. Mórala je da se nàpravi vȅlika svȁdba, jebo ako su tȗ njȇni ròdovi, ȍnak mȏraš da zòveš i njègove. Šurjan [1]
  5. Po prstènu je ȉsto dòšo svȅkar i svȅkrva, i od njègovog rȍda kȍ je nȃjrođèniji. Dobrinci [1]
  6. Svi njègovi ròdovi dádu mu nȅki bȁnku, nȅki dvȇ, kȁko kȏ mȍže. [5] [6] [7] Sefkerin, Sremska Mitrovica, Martonoš, Deronje, Kać, Đala, Kumane, Jaša Tomić, Aradac, Boka, Neuzina, Orlovat, Vršac, Pavliš, Izbište [1]
  7. Dolaze nam rodovi. Izbište [1]
  8. Tȍ mi je rȏd. Lovra [1]
  9. On je moj rod. [1]
  10. Tȏ su nam rȍdovi iz Jugoslȃvije. [8] Pomaz [1]
  11. Mita je moj rod. [9] Ivanda, Novi Kneževac, Kikinda, Deska [1]
  12. Žȅtva je dòbro pròšla i dòbro pȍnēla rȏd. Šimanovci [1]
[3.1.] Pàsūlj kȍpamo, i kad dȏđe rȏd, bȅremo ga ȕ zelen. [5] [7] Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Kać, Novi Bečej, Vršac [1]
[3.2.] Tu trȅba polòžiti trȗd da tȉ dȏđeš dò tōg rȍda, dò tog kvalitéta. Đala [1]
[3.3.] Njȉva nàđubrena — tȍ se pòznāje, tȍ će bȉti bȍlji rȏd. Žabalj [1]
[3.4.] Tȗ gȍdinu ne ròdi nȉšta, drȕgu gȍdinu... nȅke zvónce bȕde..., ȍndak trȅću gȍdinu — to je pȓvi rȏd. Beška, Subotica [1]


Изрази:

  1. rȏd rođȅni ("bliski, najbliži rod"). Vršac [1]
  2. nit u sȗši glȃda, nit u kȉši rȍda ("nikako"). Novi Bečej [1]
  3. šalj Bȏg pa žènin rȏd ("pravdanje za naklonost prema rodbini supruge"). Novo Miloševo [1]
  4. izlívati rȏd ("zametati plod (o kukuruzu)"). Vršac [1]
  5. Ìći u rȏd ("posećivati rodbinu"). Novo Miloševo [1]
  6. ni ˜ ni pomoz bog ("niko i ništa"). Futog, Kovilj, Novo Miloševo, Vršac, Crvena Crkva [1]

Изведене речи:

[1.1.] narod, novorođenče, roda, rodbina, rodbinski, rođak, rođaka, rođački, rođendan, porod, porodica, porodilja, porodilište



Преводи

  • Енглески:

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  3. Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 51.
  4. Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 101.
  5. 5,0 5,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 65. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  6. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 522.
  7. 7,0 7,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 137. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem
  8. Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
  9. Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 59.

Сродни чланци са Википедије:

[1] rod