rediti
rediti
rediti (srpski, ćir. rediti)[uredi]
Glagol[uredi]
Imenica[uredi]
rediti, {{{rod}}}
Oblici:
Značenja:
- Uređivati, doterivati, sređivati. [1]
- Odstranjivati rešetom plevu iz žita, ječma, raži. [1]
- Razvlasavati na vlakna, niti (vunu, lan, konoplju i sl.). [1]
- Čistiti zaklanu stoku, živinu ili ribu odstranjivanjem dlake, perja, krljušti i iznutrica. [1]
- Obaveštavati, pozivati. [2] Krašovo[1]
- Odstranjivanje rešetom pleve iz žita, ječma, raži. [1]
- Rastresanje, vlačenje vune. [1]
Primeri:
- Ovršeno žito „redi” se rešetom pomoću kojeg se odvaja žito od pleve. [3] Ostojićevo [1]
- Dovukao sam trijer da redim žito. Begeč [1]
- Rešèto se mȅte nuz gròmilu i onak se rȇdi tȏ žȉto: jedàred iz vèlike plȅve, onak se drȕgi pȗt rȇdi, iz mȃle plȅve, da bȉde čȉsto. [4] Melenci [1]
- Dànas vŕši pa nòćos rédi. [5] Boka Subotica Novi Sad Tomaševac Ivanda [1]
- „Štriker” vunu grebena i redi i u selu više uopšte nema domaćih grebena. [6] Jarkovac Kać Jaša Tomić Šurjan Neuzina [1]
- Slȁba sam s nògama, samo sèdim, pa ȅto, rȇdim málko vȕne da pòmognem bar tȏ što mògu. Boka [1]
- Ȍnda se rȇdi pa prèdēš. Deronje [1]
- Oči Bȁdnjog dȃna rȇdidu se prȁsici, rȇdidu se ćȗrke, za pečénje. Tomaševac [1]
- Kad se redi [melez] unutra crn kao oni što se kaže mastilari, taki je on svaki. [7] Čenta Kać Kovilj Šurjan Boka Neuzina [1]
- Njȏzi sam dála da pòkolje, al jȃ ću da rȇdim, jȃ sam matòrīja pa sam vèštīja. Jaša Tomić [1]
- Redim ove iz čitaonice za sednicu. Jasenovo [1]
- Idem da redim na kuluk. [1]
- Rédili me za pórez. Vršac [1]
- Posle toga dolazilo je grebenanje („ređenje”) konoplje. [8] [9] Pivnice Silbaš Tovariševo Obrovac Bačka Palanka Batanja [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 75.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 144.
- ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 141.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 389.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 94.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Gliša Marković, Kako se nekada živelo u Pivnicama. — Rad, 18—19, 1969—1970, 101—110, str. 108.
- ↑ Jovan Jerkov, Močenje — topljenje konoplje u Srba u Batanji tridesetih godina. — ESM, 3, 2001, 118—123.NOV Vesna Marjanović, Savremene transformacije novogodišnjih običaja Vojvodine. — Rad, 35, 1993, 177—186, str. 121.